Преминуо Бине (95) - последњи живи учесник Игманског марша

- На вечни починак отишао је Албин Пиберник - Бине, партизан, последњи живи учесникИгманског марша. Био је човек који се сваке године враћао да оживи сећања на тај тешки ратни пут, којим је кренуо заједно са својим родитељима. Већ у Фочи, од последица смрзавања током сурове јануарске зиме 1942. године, остао је без мајке, а касније и без оца. Говорио је како је, као дечак, плакао док су му сахрањивали мајку. Тада му је пришао човек за којег није ни знао ко је -Јосип Броз Тито- и рекао му: &quot;Партизани не плачу&quot;.Није знао где ће ноћити, па га је Тито, чувши то, позвао код себе. Тих ноћи спавао је у истој соби с њим. Касније му је Тито поставио једноставно, али судбинско питање: шта жели да буде када порасте, кад се рат заврши. Одговор је био јасан - желим да будем пилот - објавио је Скендерагић.Након погибије оца, склоњен је у Словенију.По завршетку рата, по налогу Тита, долази у Београд, а потом бива упућен у Москву на школовање за пилота. Тај дечачки сан претворио је у животни позив. Био је дугогодишњи војни, а потом и цивилнипилот. С посебном емоцијом причао је да је, кад год би имао прилику, надлетао трасу свог ратног пута, од Романије, преко Сарајева и Игмана, све до Фоче, враћајући се мислима у дане искушења, губитка и храбрости.- Отишао је тихо, али је иза себе оставио сведочанство једног времена и једне идеје. Данас, када се историја све чешће прекраја, када се покушава изједначити жртва и злочин, одлазак оваквих људи нас додатно обавезује. Јер они нису говорили из књига - они су били књиге. Мирно спавај, друже Бине.Твоја борба траје онолико колико је ми будемо разумели и бранили. Нека ти је вечна слава и хвала за све што си учинио у борби и очувању идеје антифашизма -поручио је Скендерагић, преноси Klix.ba.Фото: Јутјуб принтскрин/Телевизија ФРОНТПодсетимо,Игмански маршје биоусиљени маршПрве пролетерске бригадеостварен, уз велике губитке, у ноћи27. јануара1942. године при температури од -40&deg;C.Када је, већ средином јануара1942. године отпочела великанемачко-усташкаофанзива у источнојБосни,Прва пролетерска ударна бригаданашла се у њеном средишту, а њенибатаљони су водили тешке борбе.Велики губиции успех непријатеља који је повратио раније изгубљене градове и овладао свим комуникацијама на територији источне Босне, довели су главнинуПрве пролетерске ударне бригадеу веома неизвесну ситуацију. Била је концентрисана на малом простору, на северним падинама Романије, у рејонуПусто Село-Гајеви-Ракова Нога, где није било услова за даље задржавање. Требало је наћи излаз из те ситуације. Штаб бригаде није имао никаквих података о даљим намерама непријатеља, са којим је прекинуо сваки борбени контакт после повлачења са Пјеновца и Бијелих Вода, али је претпостављао да ће наставити дејства.ОдлазакВрховног штабаповећао је одговорност штаба бригаде да сачува своје батаљоне од удара јаких непријатељских јединица.Када су се колоне342.и748. немачке дивизије спојиле кодСоколца, овладале комуникацијама и рашчистиле терен око њих, командант немачких снага, опуномоћени генерал уСрбији, генералПаул Бадер, сматрао је да је извршио задатак и наредио је да се операција обустави и да се јединице повуку на своје полазне положаје, осим718. дивизије, која је имала задатак да очисти од устаника планинуОзрен.Штаб Прве пролетерске бригаде није претпостављао да ће непријатељ прекинути офанзиву. С обзиром на то да су II и V батаљон претрпели велике губитке, а непријатељ показао да располаже јаким снагама, штаб није желео да се упушта у нове борбе и повукао је јединице даље од непријатеља.Штаб је проценио да бригади прети опасност тактичког опкољавања и због тога је закључио да треба напустити ту територију пре него непријатељ почне нова дејства.У тражењу решења како да се продре јединицама према Јахорини, штабу су се наметнуле две могућности: или кренути правцем којим је прошао Врховни штаб, или покушати правцем западно одСарајева.Није долазило у обзир извлачење из окружења на исток или север, јер је непријатељ показао да на тим правцима има јаке снаге, главнине 342. и 718. немачке дивизије и неколико батаљонадомобрана. Такође је било ризично кренути на запад, преко реке Босне, јер је непријатељ тамо поставио групу &bdquo;Вареш&ldquo;, која је очекивалапартизанске снаге, ако буду одступале тим правцем. Штаб је, даље, претпостављао да ћебригада, уколико крене правцем којим је прошла колона Врховног штаба, вероватно наићи на заседе, а узео је у обзир и то да је непријатељ рашчистио путеве од снега и оспособио их за кретање моторизације од Сарајева каРогатици, што би му, уколико дође до борбе, омогућило да брзо и лако концентрише јаке снаге и маневрише њима.У таквој ситуацији штаб је размотрио могућност пробоја на југ, западно од Сарајева, правцемВисовац-Семизовац-Осјек-Игман. Тај правац је нешто дужи, два пута сече комуникације које од Сарајева воде каСлавонском БродуиМостару, требало је прећи рекуБосну, што је у то доба године било једино могуће преко моста код Семизовца или Рељева, пут води преко непосредне околине Сарајева, поред аеродромаРајловац, дужином од око 10 километара, што омогућава непријатељу брзу интервенцију из Сарајева. Међутим, тим правцем се избија на територијуКалиновичког НОП одреда, у рејонуТрноваиКалиновикаодакле се може брзо успоставити веза са Врховним штабом. Поред тога штаб је рачунао да непријатељ у Сарајеву не може имати јаке снаге, јер су оне ангажоване у источној Босни, а и да ће постићи потпуно изненађење. Уколико непријатељ и открије бригаду не може претпоставити да се она креће кружном путањом око Сарајева па да је сачека на крају те путање. Највероватније би непријатељ покушао да интервенише тамо где се бригада већ појавила а тада би могао само да је гони, пошто би она већ прошла кроз то место. Штаб бригаде је претпостављао да ће лако и брзо ликвидирати мале посаде на мосту на реци Босни и у другим местима на путу, о чему је добио податке од Црновршког партизанског батаљона. Све те околности су утицале да штаб донесе одлуку да своје јединице поведе из Кнежине и Имамовића на марш правцем Пусто Село-Висовица-Грабљива Њива-Вогошћа-Рељево-Осијек-Игман-Брезовица-Велико поље-Пресјеница, тј преко Сарајевског поља, поред аеродрома у Рајловцу, надомак непријатељских касарни уСарајеву, и кроз места у којима су биле непријатељске посаде.Велика опасност претила је колони: при проласку поред Вогошћа, у време спуштања ка Сарајевском пољу, при прелазу преко моста у Рељеву и преко комуникација Сарајево-Славонски Брод и Сарајево-Мостар, тј. све док се бригада не дохвати планине Игман.ПолазакПосле подне27. јануарабатаљони су се пристигли код потока у Грабљивој Њиви и заузели места у колони, спремни за покрет. У претходници је био I батаљон, за њим II батаљон, па V батаљон и санитет, а у заштитници III батаљон. Место штабабригаденије било одређено. Командант Коча Поповић иполитички комесарФилип Кљајић Фићасу се кретали према потреби, са претходницом, заштитницом или јединицама између њих.У 16 часова колона је опрезно прошла прво опасно место, поред Јошанице, у непосредној близини магацина који је чувало неколикодомобранаиз III Сарајевског допунског батаљона, и кренула уз брдо Градац, које се одатле нагло уздиже. Затим се спустила низ голе, стрме стране Перивоја, и западно од засеока Стране, и по дубоком снегу, сишла у Сарајевско поље.Ноћ је била ведра, обасјана пуним месецом. Видело се као по длану. Борци са зачеља, када су се спуштали низ Перивој, могли су да виде чело колоне како наступа преко Сарајевског поља.Мост на реци Босни је обезбеђивала мештанска полиција, која те ноћи, ваљда због велике хладноће, није ни поставила стражу. А и иначе непријатељ на том делу није имао јаче снаге. У Семизовцу се налазио вод III чете Сарајевског допунског батаљона (23 домобрана) и 12 жандарма.Претходница бригаде избила је на мост око 19 часова. Напред је ишла десетина I батаљона. Не наишавши на непријатеља претходница је поставила обезбеђење према Семизовцу и бригада је тихо, али доста споро прелазила преко моста. Један борац Семизовачке чете стајао је на крају моста и упућивао заостале борце за колоном.На маршу ка мосту борцима се испречила неочекивана препрека, мали поток Волујица. Био је залеђен, али је лед попустио после преласка првих делова бригаде, иако је температура била веома ниска, минус 30 степени. Због тога што се морало прескакати преко потока колона је почела да заостаје. Поток није био много широк, личио је на каналчић. Многи су га борци без залета прескочили, али је било и оних који су приликом доскока угазили у воду. То је било кобно за њих. Мокра обућа ускоро се претворила у ледени оклоп у којему су се ноге смрзавале. Спотакао се у потоку и један коњ. Једноставно, легао је у поток. Борци су покушавали да га извуку, а када у томе нису успели скинули су са њега товар. Коњ је остао да лежи у потоку и борцима је послужио за одскок при преласку потока.Командант бригаде Коча Поповић узнемирен што колона заостаје баш када треба нарочито да жури и што пре пређе мост, појавио се на прелазу код потока, стао на другу обалу, објашњавао борцима како да прескачу, некима је и пружио руку да би лакше доскочили. Затим је одредио једног политичког комесара чете да помаже борцима.Док је колона застајала код потока догодило се ново изненађење. Захуктали мешовити воз, крећући се из Сарајева каСемизовцу, прошао је кроз колону II батаљона. Муњевито је пренето наређење штаба бригаде да колона стане и стала је без икаквог комешања. Воз је могао да буде велика опасност ако је непријатељ обавештен о преласку бригаде! Али, он је ишао по реду вожње. Прошао је узнемиривши у извесној мери партизанску колону, вероватно више него него путнике у њему. Свако из воза је, у месецом обасјаној ноћи, могао видети да су око пруге војници, али ако нису били обавештени који, могли су једино да помисле да је тоусташкаилидомобранскавојска, застала да воз прође. На готово исти начин је прошао још један воз, само кроз зачеље колоне.Застоји код потока и при преласку воза успорили су кретање колоне, али је нису прекинули. бригада је наставила да хита према Игману. Мраз је стезао све јаче. Гажење дубоког снега, застоји, упадање у поток, лежање у заседи оних бораца који су колону обезбеђивали према Семизовцу и Сарајеву, учинили су да на таквом мразу неки борци почну промрзавати.Пут од моста код Рељева до подножја Игмана, дуг око 8 километара, водио је равницом поред села Бјелуговића и Бутила и преко села Осијек. Колона је хитала замрзнутом пртином. Маршевска дисциплина је била доста добра. Само се чула шкрипа смрзнутог снега под ногама бораца.Уз ИгманПретходница колоне је избила у подножје Игмана око 22 часа. Било је потребно још само мало времена да колона замакне у игманске шуме и да тада престану све опасности које су претиле бригади, док је пролазила поред непријатељских упоришта. Чим је чело колоне избило на пут Сарајево-Блажуј, I батаљон је истурио II чету да обезбеди правац од Сарајева, а део III чете премаБлажују. Тада је II батаљон преузео улогу претходнице.У подножју Игмана бригада се растала од својих водича - бораца Семизовачке чете Црновршког батаљона. Бригада није више била у опасности, али они јесу. Морали су се вратити истим путем.Бригада је кренула уз Игман. На домаку потпуног успеха наишла је на нову препреку. Пут уз Игман најпре је водио косо уз једну страну, а затим, на око 300 метара од пута, нагло скреће, готово вертикално уз брдо. на тој стрмини пут је био залеђен, а лед покривен танким слојем снега. Многи су се на њему оклизнули, падали и поново, крајњим напором, често, пузећи, савлађивали ту поледицу. Најтеже је било проћи са натовареним коњима. Њихове мале потковице, с ексерима мале главе, или стари поткови, више су &bdquo;помагале&ldquo; коњима да се клижу него да пређу преко леда. Колона је на том опасном месту застајала и гомилала се. Опасност је расла. Цела колона се, збијена на малом простору, нашла на делу пута уз Игман и на друму Сарајево-Блажуј. Са друма је био очишћен снег и њиме се могла појавити непријатељска моторизација.Командант бригаде Коча Поповић је дошао да види зашто је колона застала. Видећи разлог, наредио је да се секирама разбије лед, а да се коњи растоваре. Борци су прихватили митраљезе, минобацаче и другу опрему, носили је на раменима и извлачили коње уз ту стравичну стрмину.Застој у подножју Игмана, на ретко виђеној хладноћи, највећи је узрочник промрзавања великог броја бораца. Борцима је бивало све хладније. Узалуд су се све више утезали, цупкали у месту. Није више ни то помагало. Неки борци с краја колоне, које су још били у селу, нису могли поднети све јачу хладноћу и ушли су у куће, да се огреју. То их је скупо коштало. Отопио се снег са њихове обуће, која се оковала ледом чим су изашли из кућа. А оним борцима који су на узбрдици падали, као и онима који су са коња узимали и носили оружје промрзли су прсти на рукама.Марш уз Игман био је тежак. И све тежи што се даље одмицало. Наноси снега били су све већи, а пртина дубља. Ако неки борац није добро угазио у пртину посртао је и падао у дубоки снег. Одозго са Игмана, борци су гледали светла уИлиџи, Рајловцу и Сарајеву. Знали су да је тамо топло, али и да је тамо непријатељ.Што се колона више пела уз планину хладноћа је постајала оштрија. Пред зору је стезало најжешће. А колонапартизанаје марширала већ десет часова без одмора, уморна од претходних дана, а и гладна. Снаге у борцима било је све мање, а планина све суровија и хладнија. Слабије одевени борци јаче су осећали зиму, иако су се кретали. Храбрила их је нада да ће и то савладати, исто као што су избегли непријатеља на том тешком маршу.Чело колоне је стигло око 8 часова на Велико поље. Ту је била повећа, лепа планинска кућа на спрат. У њој је био штаб партизанско-четничке Игманске чете. У то време они су још сарађивали. Борци чете су предусретљиво дочекалибригаду, борцима дали да поједу оно што су имали и помагали промрзлим борцима да скину обућу. Борцима који су угазили у поток и онима који су свраћали у куће у подножју Игмана било је тешко скинути замрзлу обућу. Болничарке, непромрзли борци и партизани Игманске чете, сви без разлике, ужурбано су масирали промрзле.Завршетак маршаГлавнина бригадне колоне наставила је марш и око 11 часова стигла у Пресјеницу. Ту је завршена последња етапа Игманског марша, после 19 часова непрекидног хода.Игмански марш је, због замисли, иницијативе и одлучности Штаба бригаде, због његове процене непријатеља и постигнутог изненађења, а највише због натчовечанских напора, издржљивости и дисциплине бораца Прве пролетерске бригаде и јунаштва њених промрзлих бораца приликом тешких операција уфочанскојболници, постао легенда.О овом легендарном маршу, борацаПрве пролетерске ударне бригаде, редитељЗдравко Шотраје1983. године снимио филмИгмански марш.БОНУС ВИДЕО:

Преминуо Бине (95) - последњи живи учесник Игманског марша

Ваш коментар

Нема коментара