Рониоци до последњег даха трагају за несталима

Боре се против јаких струја, ниских температура, лоше видљивости под водом. Не бирају услове, нити задатак, већ задатак бира њих, а они најзахтевнији безбедносни на домаћим водама поверавају се њима - Ронилачкој јединици Жандармерије МУП Србије. База им је у Београду. Специјална јединица једина је у држави, уједно и највећа у региону. Не постоји река у Србији у којој нису били у акцији. У једној таквој, били су и репортери &quot;Новости&quot;.Иако највише посла имају током летњих месеци, док траје сезона купања, рониоци Жандармерије од краја прошле године свакодневно су у потрази за младим Сплићанином Матејем Перишем, који је нестао у ноћи између 30. и 31. децембра. Претпоставља се да је младић кобне ноћи ушао у ледену Саву и од тада му се губи сваки траг. Према речима потпуковника Бојана Шкрбића, заменика командира Ронилачке јединице Жандармерије, сваког дана су у Сави и Дунаву, када су температуре воде између два и четири степена.- Откако је Ронилачка јединица ангажована на случају несталог хрватског држављанина, сваког дана смо на терену и сваког дана претражујемо леву и десну обалу и Саве и Дунава - објашњава нам потпуковник Шкрбић. - Нема правила колико ћемо сати радити у току дана, код река је проблематично то што оне не стоје и никад се са сигурношћу не може знати шта се десило. У последњих месец дана смо на Дунаву површински прешли између 60 и 70 километара. Дунав је нумерисан, тачно се зна докле је који километар и по томе се оријентишемо. Прилазимо ближе обали, онда вршимо визуелну претрагу. Често ангажујемо и сонар, уређај помоћу ког видимо предмете на дну, и ако приметимо нешто што личи на тело, онда зарањамо. Међутим, дешава се да сонар покаже другачију слику, па када заронимо, испостави се да је на дну дрво или балван.Фото: Драган МиловановићШкрбић каже да у овом тренутку друга по величини европска река Дунав &quot;иде&quot; код нас око пет километара на час. Слична струја је и у Сави. Наши саговорници, међу којима је и искусни ронилац Љубомир Ћирић, који је у овој јединици 15 година, кажу да би особа која при таквим условима ушла у реку у року од неколико минута добила хипотермију, поготово ако би човек у воду ушао обучен. Истичу и чињеницу да вода 25 одсто брже расхлађује тело од ваздуха. У роњењу све мора да буде систематски, поступно и прецизно, јер простора за грешку - нема!У то смо се уверили када смо се спремали да са екипом ронилаца у којој су, поред Ћирића, и Зоран Јанковић, Дејан Китановић, Никола Јовановић и Срђан Станојевић кренемо на Дунав низводно од Панчевачког моста. Тим који иде на терен увек броји шест или седам ронилаца, у екипи је вођа роњења, који је тзв. руководилац акције, радни ронилац, који зарања и иде на дно, резервни ронилац, који је у оделу, али без маске, са асистентом, спреман за зарон. Сваки члан екипе обучен је за сваку од ових &quot;улога&quot;.Фото: Драган МиловановићКада се обуче подводно одело, око струка се веже &quot;животно уже&quot;, ког на чамцу држи асистент. Кроз тај канап је спроведен кабл за комуникацију, помоћу ког екипа на површини зна где је ронилац, јер је у води лоша видљивост, како би резервни ронилац из чамца могао да пронађе колегу. Ако се веза прекине, они имају сигнале и препознају кад заврше посао, кад треба помоћ... То уже се увек користи. Рониоци користе тзв. сува одела, тако да су, када изађу из воде, потпуно суви... вода им једино &quot;дотакла&quot; дланове и део косе. Вентили на оделу служе да се ваздух упумпа унутра, како би им било топлије.- Од времена, дубине, температуре, захтевности посла зависи колико ће ронилац бити под водом - каже вођа нашег тима Љубомир Ћирић. Све варира од задатка до задатка и од рониоца до рониоца. Што је вода дубља, троши се више ваздуха. Што је јача струја човек се брже замара, самим тим троши више ваздуха. Ако је физички рад захтевнији, ронилац брже дише, као кад особа трчи. На терену се све то процењује, па се и на основу тога одређује дужина зарона.Дунав је, уверили смо се, на око два километра низводно од Панчевачког моста веома брз, мутан и незахвалан и за пловидбу, а камоли за роњење.Фото: Драган Миловановић- Претражујемо леву обалу Дунава, то је потез на ком река наноси велику количину грања и пањева, све оно што дође из Саве у Дунав заврши у том делу. Ако би неко тело испливало на површину, ово је једно од места на којем би могло да се нађе. Таквих места је много низводно. Главна нам је претрага сонаром, пошто је водостај опао. Највећи акценат стављамо на наредне дане где ћемо, попут претходних 15, површински трагати, спуштати се низводно, гледати свако место са леве и десне стране где су нанети грање, смеће... то су места на којима може и тело да се задржи, што нас је научило досадашње искуство. Дајемо све од себе, истим темпом и интензитетом настављамо потрагу за младим Сплићанином.Најтежи делови ронилачког посла су лоша видљивост и то што се не бира ни време ни место интервенције. Рониоци не носе лампе на челу већ пипају по дну и тако траже тела или предмете. Њихов алат је нож, за пресецање неког канапа ако се упетља у, рецимо, рибарску мрежу. Ту је и сечица за прекидање неке сајле и све су то помоћна средства за личну безбедност.Акције су веома стресне и непредвидиве, поготово ако се трага за децом која су се упала у воду. Колико год дуго радили, рониоци наше Жандармерије кажу да нису од камена и да их увек потресу драматичне сцене када извуку тело на обалу.Фото: Драган Миловановић- Посао није лак, али је на неки начин хуман. Породица утопљеника, у свом болу и очају прилази и грли нас... захвали се. Тек тада нам буде јасно колико им значи што смо пронашли и извукли тело најмилијег, ког ће моћи достојно да сахране - каже нам Никола Јовановић, док скида одело после зарањања у ледени Дунав.Осим утопљеника, на дну траже и предмете којима су извршена кривична дела:- Ако имамо тачну локацију где је предмет, у 99 одсто случајева га пронађемо - наводи Љубомир Ћирић. - Када је аутомобил на дну реке, имамо &quot;падобране&quot;, које качимо на осовине точкова и возило извлачимо на површину. Дувамо ваздух у те падобране и подижемо их на површину реке. То је веома компликована акција, поготово под водом где је нулта видљивост. Замислите рониоца који улази у воду и сам обавља те радње које су неопходне да се ауто подигне на површину и касније закачи за дизалицу.Наши саговорници кажу да их је за посао рониоца определила љубав према води, пливању, а истичу да у овој елитној и веома популарној јединици влада добра атмосфера, одлични међуљудски односи, савршена организација. Тренирају сваког дана, у својој бази код Моста на Ади. Дан обавезно почиње неком физичком активношћу - трчањем, теретаном. Дежурају непрестано.(Новости)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

Рониоци до последњег даха трагају за несталима

Ваш коментар

Нема коментара