Зашто кажемо "устати на леву ногу"? Одакле долази ова изрека

Сигурно сте бар једном у животу чули -или изговорили - реченицу: &quot;Данас сам устао на леву ногу.&quot;И одмах је све јасно: лош дан, чудан осећај, низ ситних (или крупних) неспоразума. Али, да ли сте се икада запитали -зашто баш лева нога? И откуд та изрека?Порекло ове фразе води нас далеко у прошлост -у време када су људи свет тумачили кроз знакове, симболе и сујеверје. Још у античком Риму, али и у старим словенским и блискоисточним културама, лева страна је сматрана лошом, злом, несрећном, док је десна била &quot;страна благослова&quot;, сунца и божанске заштите.Римљани су веровали да ако ујутру прво станеш левом ногом на земљу, призиваш несрећу за цео дан. Зато су војници, свештеници и обични људи пазили да се из кревета увек устане -десном ногом напред. У неким храмовима чак је било забрањено улазити левом ногом, јер се то сматрало увредом за богове.Слично веровање задржало се вековима -хришћански средњи век је додатно ојачао негативну симболику левице, везујући је за ђавола, грех и &quot;погрешан пут&quot;. Леворуке особе биле су сумњиве, а лева страна тела се повезивала с несрећом, сенкама и подсвесним нагонима.Наравно, данас знамо да је лева страна тела једнако важна као и десна -и да леворуки могу бити и уметници, и генији, и потпуно обични срећни људи, али језик памти своје древне страхове. Зато и данас, када дан крене наопако, инстинктивно кажемо да смо &quot;устали на леву ногу&quot;-као да је то могло да покрене читаву лавину лоших догађаја.БОНУС ВИДЕО:

Зашто кажемо "устати на леву ногу"? Одакле долази ова изрека

Ваш коментар

Нема коментара