"Како? То је за старца!" Људи се чуде како је назвала синове

Раније су родитељи за своју децу бирали имена са снажним коренима, звучна и лако препознатљива. Многе девојчице и дечаци носили су имена својих бака и дека. Ипак, данас је ситуација другачија.Све више људи у Србији одлучују да деци дају кратка имена, модерна, интернационална.Етнолог Весна Марјановић је у &quot;Јутру&quot; на Првој открила правило које налаже традиција.Фото: Depositphotos/Gorazarre- Имена су се углавном давала по деди, има и породица, поготово северно од Саве и Дунава, у којима син добија име по оцу. Углавном су се давала по деди и баби. За девојчицу је било мање важно да добије име унутар породице. Углавном се кум питао за име и поштовало се наслеђе. Традиција никад није окамењена. Она је флуидна и она се мења сходно времену у којем се живи. Последњу деценију опет примећујем да се гледа породица и да се извлаче та породична стабла, тако да се дају имена која су била унутар породице - рекла је Весна Марјановић.&quot;Ју, зашто? Старомодно је, то име је за старог човека&quot;Марија Ђуршић, мама три дечака, одабрала је традиционална имена, помало заборављена: Јоле, Живојин и Степа. Ипак, многи мисле да је Јоле надимак, а не старо српско име.Име Јоле у пренесеном значењу представља онога коме се Бог смиловао. Остали облици овог имена су Јан, Јане, Јанча, Јова, Јована, Јованиш, Јованка, Јовица, Јовиша, Јово, Јоја, Јојо, Јока, Јован, Јотан, Јоца и Јоцо.- Јоле је добио име по деди, а његов деда је добио име по свом деди. Желели смо да сачувамо то име. Јоле је старо српско име, Јоле Сердар Вукотић, Јоле Сердар Пилетић... Изгубило се то име. Кад кажемо &quot;Јоле&quot;, сви питају да ли је Јован. Није Јован, него Јоле, то је име само за себе - рекла је Марија.- Живојин и Степа су добили имена по Живојину Мишићу и Степи Степановићу, то не морам много да објашњавам. Желели смо да пренесемо симболику јаке личности. Сви је знамо, али кад кажем &quot;сви&quot;, не знају сви. Десила нам се једна ситуација у парку, кад нас је једна мама питала како се мој син зове јер га зовемо &quot;Жика&quot;. Мој син иначе жели да га тако зовемо. Рекла сам &quot;Живојин&quot;. Када ме је питала зашто то име и када сам рекла, она је рекла да не зна. Није желела да улази даље у причу - објаснила је Марија.Деца немају изненађену реакцију, већ родитељи, истакла је мама три дечака.- Ја сам се водила мишљу шта ће да им кажу деца кад крену у школу. Ниједно дете се није изненадило што је Живојин - Живојин. Њима је то све нормално, они су другари, играју се. Родитељи су ти који имају реакцију: &quot;Па што? Живојин је старомодно име, то је име за старог човека?&quot;. Па, није, мој Живојин је пун живота и баш му то име добро стоји - рекла је кроз осмех Марија Ђуришић.(Мондо)БОНУС ВИДЕО:

"Како? То је за старца!" Људи се чуде како је назвала синове

Ваш коментар

Нема коментара