У "Читуљи" рекао да је на списку - и брзо су га убили

Његово име је широј јавности постало познато након убиства Љубомира Магаша, Љубе Земунца, а касније је у Београду током деведесетих година важио за моћног човека ноћног живота и вождовачког подземлја, све до бруталног убиства које је учврстило његову легенду у криминалним причама тог времена. Избегао је чак шест атентата пре него што је ликвидиран у свом аутомобилу.Држао београдско подземље у страхуГоран Вуковић рођен је у Београду, али је део детињства провео у Сарајеву, након чега одлази у иностранство, где се у Франкфурту први пут озбиљније повезује са криминалним окружењем. Надимак је, према причама из тог времена, добио због своје спретности и начина на који се кретао и &quot;пењао&quot;, што је касније постало део његове препознатљиве репутације у подземљу.Још као малолетник долази у сукоб са законом, а почетком осамдесетих година први пут завршава у Централном затвору у Београду, где је евидентиран као млади разбојник. У том периоду већ стиче одређени углед у криминалним круговима, а повезиван је и са људима који ће касније постати позната имена београдског подземља, укључујући и Ђорђе Божовић.Ширу јавност привукао је 1986. године, када у Франкфурту убија Љубомира Магаша. Управо о том догађају касније је говорио и сам Вуковић, истичући да у њиховим круговима важе неписана правила, по којима се сукоби &quot;паузирају&quot; ако је у близини породица или жена, али да је, како је тврдио, дошло до ситуације у којој је доживљено међусобно потцењивање и ескалација која је завршила трагично.Према његовом каснијем објашњењу, Љуба у тренутку обрачуна није био наоружан, а Вуковић је веровао да ни он сам неће бити нападнут. Описивао је Љубу као изузетно опасног и окретног човека, за ког су многи раније покушавали да изврше ликвидацију, укључујући и ранији инцидент у Милану. Наглашавао је и да је убиство такве фигуре било изузетно тешко и да је, како је говорио, &quot;најмање он извукао корист&quot; из тог догађаја.Након тог догађаја одслужио је затворску казну у Немачкој, после које се враћа у Београд и постаје један од препознатљивих људи вождовачког криминалног миљеа.Живот између луксузних клубова и смртоносних сачекушаТоком деведесетих година Вуковић постаје једна од централних фигура вождовачког подземља. Био је повезан са ноћним животом Београда и наводи се да је поседовао неколико познатих клубова, кроз које је имао значајан утицај на урбану сцену тог времена. У криминалним круговима важио је за човека који је имао &quot;тежину&quot;, али и за некога ко је преживео више озбиљних покушаја ликвидације, према неким наводима чак пет.Његов живот у том периоду обележен је сталним тензијама и сукобима, а и поред репутације коју је имао, успевао је да избегне бројне нападе који су му били намењени. Управо та чињеница додатно је учврстила његов статус у подземлју, али и повећала интересовање јавности за његову судбину.Кобни напад догодио се у центру Београда, након изласка из коцкарнице. Вуковић и његов пратилац Душко Маловић претходно су проверили возило из страха од експлозива, али су убрзо по уласку у аутомобил нападнути из заседе. Из мрака парка Мањеж истрчала су тројица маскираних нападача који су отворили ватру аутоматским оружјем.Обојица су преминула на лицу места, док су нападачи успели да побегну и никада нису идентификовани. На месту злочина пронађено је чак 168 чаура, што говори о бруталности и интензитету напада.Занимљиво је да је непосредно пре смрти учествовао у снимању филма &quot;Видимо се у читуљи&quot;, где је говорио о наводним списковима за ликвидације и тврдио да се и његово име налази на таквом списку, као и име Александра Кнежевића Кнелета. Недуго након тих изјава, и сам је убијен, што је додатно допринело мистици која и данас прати његов лик и дело.БОНУС ВИДЕО:

У "Читуљи" рекао да је на списку - и брзо су га убили

Ваш коментар

Топ коментари

Zlatko

Rezigniran