Pitala Pavla da održi opelo sinu koji se ubio: On rekao ovo

Život je dužnost, ali samo za mentalno i fizički zdravog čoveka. Ako mu je bog oduzeo radost života tako što mu nije dao mentalno i fizičko zdravlje onda reči Patrijarha nisu blagost nego osuda. Moj drug koji se obesio sahranjen je uz opelo. Crkva je prihvatila medicinsku dijagnozu za dobrog čoveka koji je imao bipolarni poremećaj, gde su mu se smenjivali periodi dobrog i lošeg raspoloženja. Dakle, život je samo tren u vasioni. Ako je život dar od boga onda treba da crkva bude jasna o tome sta je smrt. Da li je smrt volja božija, dar božiji ili kazna božija? Da li je samoubistvo jače od božije volje?

I kakav pa sada komentar vi ocekujete?

Ovakav stav Crkve dovodi do toga da ljudi gube veru u Boga! Prezirem to! Bog je LJUBAV, piše u Bibliji a neko ko je oličenje ljubavi sigurno ima razumevanja za bolesne ljude! To da se sveštenici postavljaju na položaj iznad Boga nije u skladu sa hrišćanstvom i onim što je propagirao Isus Hrist! Više o ovome pogledajte na jw.org

Prilicno bezosecajan, nepromisljen i nerazuman odgovor. Lice koje pocini samoubistvo prethodno je iscrpelo sve mogucnosti da resi svoje probleme. Uglavnom to su zdravstveni ili egzistencijalni problemi. Za takve ljude zivot vise nema nikakav smisao i samoubistvom prekracuju sebi muke. Niko se ne ubija zadovoljstva radi. Nije svestenik taj koji ima pravo i treba da sudi ljudima. Tako nesto moze da radi samo Bog ako on uopste postoji a za tako nesto ne postoji ni jedan valjani dokaz.

Samo vi verujte u svetog Pavla, Jovana i svetog Petra…