Украјинац јасан: "Многи мисле да Русија губи рат – грешка!"

Све већи број западних аналитичара, каже овај генерал, који је изузетно популаран међу Украјинцима, сматра да је Русија ефикасно већ изгубила рат. Као доказ наводе успешне украјинске нападе на логистичке капацитете, ударе на кључну инфраструктуру и постепено слабљење руске војне позиције, закључујући да се сукоб ближи крају. Али такво тумачење, упозорава он, представља опасно погрешно разумевање рата. Оно одражава тенденцију да се догађаји посматрају кроз призму појединачних успеха на бојном пољу, а не кроз ширу стратешку слику.Модерно ратовање, тврди он, више не награђује тактичке победе на начин на који се то некада чинило. Напредак у технологији дронова, прецизном оружју и системима за надзор фундаментално је променио бојно поље, чинећи одлучујуће пробоје изузетно тешким за обе стране. Ово више није рат брзог маневра. Ово је рат исцрпљивања. Било који тактички добитак данас долази са изузетно високом ценом. Позиције се могу заузети, али њихово држање, довођење појачања и евакуација рањеника постали су све тежи због сталног надзора дронова.Успех на бојном пољу мери се метрима, а не километрима, и често се постиже по цени која је несразмерна његовој стварној стратешкој вредности. Исто важи и за подручја ван линија фронта. Све ефикаснији украјински напади на руску логистику и кључну инфраструктуру нанели су стварне губитке Москви. Међутим, такви напади су скупи, технолошки захтевни и на крају међусобно искључиви. Русија, тврди он, и даље задржава способност да узврати једнаком или чак већом силом. Ниједна страна не може рачунати да ће овај облик ратовања довести до одлучујућег стратешког исхода. Бојно поље је стога достигло стање које се може описати као нека врста равнотеже.Фото: Vladimir Sindeyeve/NurPhoto / Shutterstock Editorial / ProfimediaРусија нема војни капацитет да потпуно освоји Украјину, али истовремено, истиче он, Украјина тренутно нема средства да ослободи сву окупирану територију само војном силом. Војна равнотежа је постала стање међусобног онеспособљавања, а не одлучне победе.&bdquo;Дакле, да ли је Русија изгубила? Ако се питање да ли је Кремљ остварио своје првобитне политичке циљеве узме као мерило, одговор је очигледно не. Али пораз подразумева више од неуспеха у остваривању почетних амбиција. Русија и даље води рат, окупира значајан део украјинске територије и није показала намеру да оконча сукоб под условима који би представљали признање пораза&ldquo;, наводи Залужни.С друге стране, упозорава, ни Украјина још не може да прогласи потпуну победу. Кијев је спречио Русију да оствари своје главне циљеве и нанео озбиљну штету руској економији и војсци, али остаје у великој мери зависан од западне финансијске помоћи, војне опреме и технолошке подршке, док се истовремено суочава са све већим унутрашњим притисцима.И Москва је, каже он, свесна тога. Њена стратегија се све више заснива не на брзом напредовању већ на економском, војном и психолошком исцрпљивању Украјине. Русија и даље има веће резерве људства и јаче индустријске капацитете у неколико кључних сектора, укључујући производњу балистичких ракета. Сама противваздушна одбрана не може у потпуности неутралисати ову предност.Фото: Wiktor Szymanowicz/ZUMA Press Wire/Shutterstock Editorial/ProfimediaДруга кључна варијабла је међународна подршка &ndash; способност Украјине да настави да води рат, истиче он, у великој мери зависи од континуиране помоћи њених савезника, и управо у овој области се појављују забрињавајући знаци умора. Политичке промене у Вашингтону и сталне поделе унутар Европе постављају оправдана питања о томе да ли се тренутни ниво подршке може одржати унедоглед. Дипломатски самити и пажљиво оркестрирани прикази јединства имају симболичку вредност, али се не преводе нужно у трајно политичко јединство потребно за суочавање са Русијом на дужи рок.- Стога се рат више не може првенствено процењивати по кретањима на бојном пољу. Линија фронта и даље има велики војни значај, посебно у контексту будућих територијалних насеља, али више није једини показатељ стратешког успеха. Сукоб се проширио на област логистике, индустријских капацитета, критичне инфраструктуре, противваздушне одбране и, на крају крајева, отпорности друштва. Чак је и сам концепт територије постао знатно сложенији него у раним фазама инвазије. Копнени коридор који повезује Русију са Кримом некада се сматрао једним од најважнијих стратешких добитака Москве. Међутим, развој капацитета за ударе на велике удаљености и ратовања дроновима постепено је умањио његову вредност&ldquo;, каже Залужни.Непрекидни напади на руте снабдевања дуж Азовског мора повећали су логистички притисак на Крим и покренули озбиљна питања о дугорочној одрживости руске контроле над тим подручјем. Несташица горива и поремећаји у снабдевању цивилног становништва показују да сама физичка окупација више не гарантује стратешку безбедност. Такви притисци, каже он, јачају позицију Украјине у свим будућим преговорима, али не уклањају ризике са којима се сама Украјина суочава. Руски напади на украјинске градове и критичну инфраструктуру ће се наставити, чинећи улагања у противваздушну одбрану и отпорност цивилног друштва једнако важним као и успеси на бојном пољу.Фото: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/ProfimediaТакође, ратови исцрпљивања не стварају јасне победнике у класичном смислу, већ се одлучују издржљивошћу. Кључно питање није ко ће заузети следеће село или уништити следеће складиште муниције. Кључно је које друштво може најдуже да поднесе економски, војни и психолошки терет продуженог сукоба, уз одржавање међународне подршке потребне за његово вођење. Управо то, а не индивидуални тактички успех, одредиће како и када ће се овај рат завршити.Он такође сматра да превише аналитичара остаје фокусирано на свакодневне покрете на бојишту, због чега ризикују да изгубе из вида ширу стратешку стварност. Када је реч о окончању рата, дискусија се враћа на НАТО. Украјина, каже он, има све разлоге да буде захвална на подршци коју су чланице НАТО-а пружиле и настављају да пружају. Али поштовање према Алијанси не би требало да спречи искрену процену њених слабости.Наиме, рат у Украјини, истиче он, покренуо је непријатна питања о томе да ли је НАТО уопште спреман за сукобе 21. века. Централни проблем нису само војне способности, већ и стратешка култура. НАТО је створен на врхунцу Хладног рата, када је његов примарни задатак био да одвраћа Совјетски Савез, а истовремено спречава директан сукоб између нуклеарних сила. Избегавање ескалације постало је основни принцип на којем је изграђена Алијанса, сматра Залужни. И овај начин размишљања је и данас дубоко укорењен &ndash; Алијанса остаје незаменљива, али институције осмишљене за један историјски период не могу претпоставити да се аутоматски прилагођавају захтевима неког другог.Фото: Sergey Bobylev/Sputnik/Profimedia- Природа ратовања се драматично променила. Технологија дронова, прецизни удари, сајбер ратовање и изузетно брз технолошки развој захтевају другачији приступ одвраћању и колективној одбрани. Безбедносна архитектура која се првенствено заснива на управљању кризама, а не на обликовању њихових исхода, ризикује да заостане за реалношћу савремених сукоба. Будућа безбедност Европе ће на крају зависити не само од оних који су спремни да се бране, већ и од оних који су спремни да понуде нову стратешку визију за континент. Украјина је показала да је спремна да уради прво. Питање које остаје без одговора је: Ко је спреман да уради ово друго, закључује Залужни за британски Телеграф.БОНУС ВИДЕО:

Украјинац јасан: "Многи мисле да Русија губи рат – грешка!"

Ваш коментар

Нема коментара