ПРЕМА ФРОЈДУ: Лоше људе одаје једна особина

Иако је Фројдово наслеђе слојевито и често контроверзно, ова наизглед једноставна опсервација пружа дубок увид у људску психу. Када се сретнемо са особом чије нас понашање или речи остављају без текста, не због њихове генијалности, већ због дрскости и недостатка срама, сведочимо нечему што је Фројд сматрао кључним показатељем.Одсуство стида није само карактерна мана, према психоаналитичкој теорији, оно је симптом дубље неуравнотежености унутар саме структуре личности. То је црвена застава која сигнализира да унутарњи морални компас особе не функционишеисправно. Како бисмо разумели зашто је то тако, морамо да заронимоу темеље Фројдове мисли &ndash; у несвесни ум који, попут скривеног дела санте леда, управља нашим поступцима.Фото: Universal History Archive/Universal Images Group/Universal images group/ProfimediaУнутарњи сукоб Ида, Ега и СуперегаПрема Фројду, наша личност састоји се од три темељне компоненте које су у непрестаној борби: Ид, Его и Суперего. Њихова динамика одређује наше понашање, одлуке и, најзад, наш осећај за морал.Ид је најпримитивнији део наше психе, присутан од рођења. Он функционишепрема &quot;принципу задовољства&quot; и тражи тренутно испуњење свих нагона, првенствено оних агресивних (Танатос) и сексуалних (Ерос). Ид не познаје логику, стварност ни морал. Он је чиста, сирова и импулсивна енергија.Суперего је његова супротност. Он је наш унутарњи морални судија, &quot;чувар&quot; који се развија током детињства кроз усвајање друштвених норми, вредности и правила од родитеља и околине. Састоји се од два дела: савести, која нас кажњава осећајем кривицеи стида када прекршимо правила, и его-идеала, који поставља стандарде онога чему битребало датежимо.Его је посредник. Он је рационални део личности који покушава да уравнотежинереалне захтеве Ида са строгим моралним стандардима Суперега, све то унутар граница спољног света. Његов је задатак да одложи задовољство и пронађереалистичне и друштвено прихватљиве начине за испуњење нагона.Особа која показује потпуно одсуство стида, према овој теорији, има изразито неразвијен или слаб Суперего. Без снажног унутарњег судијекоји би изазивао осећај кривице, Ид преузима контролу. Таква особа делује вођена искључиво властитим примитивним импулсима и жељом за тренутним задовољењем, без обзира на друштвене последице или осећањадругих.Када нагони преузму контролуДоминација Ида објашњава зашто се понашање које сматрамо &quot;лошим&quot; или &quot;бесрамним&quot; често чини детињастим и егоцентричним. Попут малог детета које захтева испуњење својих потреба одмах и сада, особа са слабим Суперегом не поседује капацитет за емпатију или разумевање туђих перспектива. Њихов свет се врти искључиво око властитих жеља, пише Simply Psychology.То се очитавау потреби за понижавањем других како би се осећали супериорно, у исмевању туђих мишљења и потпуном недостатку самокритике. Будући да њихов Суперего не производи унутарњи осећај срама, они не виде ништа погрешно у својим поступцима. Свака критика споља доживљава се као напад, а не као прилика за интроспекцију.У таквим ситуацијама, Его је присиљен да се користиодбрамбеним механизмима како би заштитио крхки осећај властите вредности. Један од најчешћих је пројекција &ndash; приписивање властитих неприхватљивих мисли, осећања и мана другима. Особа која је сама непоштена оптуживаће друге за непоштење; она која је завидна видеће завист у свима око себе. То је несвесниначин да Его каже: &quot;Нисам ја лош, они су.&quot;Штаучинити када препознате одсуство стида?Фројдов савет у сусрету с таквим особама био је јасан: останите смирени и не покушавајте да се доказујете. Расправа са неким ко нема унутарњи механизам за препознавање властитих грешака је узалудна. Њихова психа је структурисана тако да одбацује сваку спољну критику како би сачувала властиту, често илузорну, слику о себи.Препознавање потпуног недостатка стида није позив на осуду, већ на опрез. То је увид који нам омогућује да разумемо с ким имамо посла и да не спуштамо властите интелектуалне и моралне стандарде.На крају, Фројдова лекција није само о идентификовању&quot;лоших људи&quot;, већ о разумевању да су неки од најпроблематичнијих образаца понашања укорењени дубоко у несвесном уму. Одсуство стида сигнализира да је унутарња битка између нагона и морала одавно завршена &ndash; победом нагона.БОНУС ВИДЕО:

ПРЕМА ФРОЈДУ: Лоше људе одаје једна особина

Ваш коментар

Нема коментара