"Нема назад, пре ћу умрети..."Исповест мароканских миграната

Многи од њих тврде да су глад, исцрпљеност и непријатељско расположење дела локалног становништва угасили њихове наде у нови живот у Европи.Повратници су Ројтерсуиспричали да су их на покушај преласка границе подстакли вирални снимци на друштвеним мрежама и поруке пријатеља према којима је добро чувану границу могуће прећи. Након доласка у Сеуту, међутим, схватили су да не могу да наставе према копненом делу Шпаније.- Дошли смо како бисмо напредовали, а не да бисмо били преварени. Мислио сам да ћу тамо изградити бољу будућност, али Сеута ме је изненадила -рекао је Брахим, пекар из Феса који је напустио посао након што је видео снимке хиљада људи како прелазе границу. Тврди да је три дана преживљавао само на води јер себи није могао да приушти храну.- Како је могуће да се сендвич са туњевином продавао за 100 дирхама, односно око 10,75 долара? -упитао је.У мароканском граду Фнидеку, насупрот Сеути, улице према граничном прелазу у суботу су биле готово празне, за разлику од четвртка, када су се тамо окупиле хиљаде људи. Младићи су се удаљавали од границе или чекали таксије, док су продавнице данима биле затворене. Повратници су се жалили да нису могли да пронађу храну и воду јер су супермаркети и продавнице били затворени, док им се мокра одећа сушила на улицама.- Сеута је била попут затвора. Тамo није било ничега, све је било затворено -рекао је један радник из луке Тангер Мед, који није желео да открије идентитет јер је морао да се врати на посао. Неки мигранти су оптужили становнике четврти Ел Принсипе, у којој претежно живи становништво мароканског порекла, да су их нападали и терали. Ројтерс није могао независно да потврди те наводе. Марокански конобар Јасин Ишу рекао је да су га тамо ударили и отерали.Масовни одлазак радника погодио је и поједине послодавце у Мароку. Рашид, запослени у хотелу у Фнидеку, рекао је да је свих шест чланова кухињског особља отишло према Сеути и да се нису вратили, због чега је управа морала да тражи замене. У Сеути су кафићи постепено почели да се отварају, док је већина продавница и даље остала затворена. Полицијске патроле биле су видљиве на улицама.- Одлучили смо да отворимо јер живот на крају мора да се врати у уобичајени ритам, али безбедност наших радника и нас самих мора бити на првом месту -рекла је 24-годишња Марина Кастањо, чији родитељи држе два кафића у центру града.Становници су навели да је на рубним деловима града стање и даље напето. Запослени у центру за прихват миграната рекао је да је установа пуна и да више не може да прима људе, проценивши да се у енклави још налазе хиљаде миграната.Власник продавнице Тито рекао је да је нагли долазак толиког броја људи изазвао страх, али и саосећање међу становништвом.- Осећате се преплављено и истовремено беспомоћно. Ти млади људи су потпуно искоришћени. Користе их као средство за политичко трговање -рекао је.Међу онима који не намеравају да одустану је и 43-годишњи Мохамед Ахмед из Судана. Испричао је да га је камион довезао близу границе, након чега је четири сата пливао до Сеуте. Тврди да им полиција не дозвољава наставак пута према прихватном центру, али се упркос томе не жели вратити.- Не враћам се. Радије ћу умрети покушавајући да останем овде -поручио је.БОНУС ВИДЕО:

"Нема назад, пре ћу умрети..."Исповест мароканских миграната

Ваш коментар

Топ коментари

Извини.