Српски град са највише цркава: Знате ли о ком месту је реч?

Славна престоница, Царски град, Цариград српских царева, синоними су за један од најстаријих градова на Балкану и средњевековну српскиградПризрен.У овом граду, који најраније трагове вуче још из римског периода, у средњем веку, па и под османском влашћу био је познат по несразмерно великом броју православних богомоља.Српске православне светиње и споменици у Призрену сачињавајусистематизован скупверских, културних иисторијских објекта који су у различитим историјским периодима, стварани, девастирании поновообнављани. Без обзира на њиховне накнадне обнове и реконструкције, све оне сведоче битну чињеницу - неоспорив идуг временски континуитет српског присуства и историјског наслеђа на том простору.Према тренутном стањукултурно-историјског наслеђа у ток крају,српскесветиње могу се поделити у у три категорије: уништене православне светиње, демолиране, опљачкане и спаљене православне светиње и девастирани споменици. Према подацимаСрпске православне црквеод оснивања Призренске Митрополије 1019. године до данас у овом граду постоји или је постојало 33 српских православних светиње и споменика.Призренскаепископија једна од најстаријихПризренска епархија, која се помиње још 1019. године у повељи византијског цара Василија Другог (976&ndash;1025), обухватала је крајеве око града Призрена, затим Хвосно (простор око Пећи и Дечана) и пределе у сливу Белог и Црног Дрима.Уласком ове епархије 1219. у састав самосталне Српскеправославне цркве (до тог времена ово подручје било је под јурисдикцијом Охридске архиепископије), подручје Хвосна издвојено је у посебну епархијуса седиштем у манастиру Малој Студеници, североисточно од Пећи. Седиште призренских епископа било је у Призрену при цркви Свете Богородице Љевишке (тада манастир).Када је 1346.Српска црква уздигнута на степен патријаршије, Призренска епископија је постала митрополија.После укидања Пећке патријаршије (1766), овој епархији припојене су старе Хвостанска и Липљанска, односно Грачаничка (Новобрдска) епископија.Јуна 1999. године Призрен је под притиском терориста тзв. &quot;ОВК&quot;и ратним страхотама изазванихНАТО агресијом на СРЈ 1999. године, напустило преко12.000 становника, махом Срба.Они који су тада поверовали речима међународних снага да ће их заштити &mdash; убијени су на кућном прагу, или им се губи сваки траг. Тада су опљачкане или спаљене скоро све српске куће у Призрену. Оно што је преостало уништено је у седамнаестомартовском погрому 2004. године, када су протерани и малобројни преостали Срби.Тада су спаљене или руиниране скоро све значајније православне светиње, српски средњовековни споменици културе у Призрену и околини.Српскеправославнесветињеиспоменици у Призрену:01. Саборни храм Богородице Љевишке, (основа храма је из 12. века, а обновио га је краљ Милутин 1306&mdash;1307. годинеза епископовања призренских епископа Дамјана и Саве чија су имена уклесана у фасади храма)02. Манастир Светих Архангела код Призрена, саградио га цар Душан 1343&mdash;135203. Црква Св. Спаса подигнута и фрескописана у 3. и 4. деценији 14. века04. Црква Св. Димитрија (подигнута у 13&mdash;14. веку, порушена у 19. веку и на њеном месту се данас налазиримокатоличка црква Ђевице Марије.05. Црква св. Николе, тзв. Кораћева црква из 14. века, претворена касније у џамију06. Саборни храм Св. великомученика Ђорђа из 1887. године са иконом Богородице из 14. века и иконостасом из 18. века.07. Црква Св. Бесребреника из 19. века, подигнута на темељима старије цркве са неколико вредних икона из 18&mdash;19. века.08. Црква Св. Пантелејмона у махали званој Пантелија, реконструисана 1937. на месту старе цркве из Средњег века.09. Темељи цркве Св. апостола Томе под Призренском тврђавом &ldquo;Каљајом&rdquo;10. Остаци цркве Св. Прокопија у махали Пантелија11. Црква Св. Ане на чијем је месту подигнута џамија Мустафе Паше12. Црква Св. Атанасија у призренској тврђави &ldquo;Каљаја&rdquo;. На њеном месту је Емин паша Ротули (Албанац)подигао џамију и сахат-кулу 1805. године. Ову џамију су касније порушили Бугари у 1. светском рату.13. Остаци цркве Св. апостола Петра и Павла на левој страни реке Бистрице14. Црква Св. пророка Илије која је са старим српским гробљем постојала све до 1915. године.15. Богојављенска црква, на чијим је рушевинама подигнута џамија у Мараш-махали16. Преображењска црква, по предању капела двора цара Душана, која се налазила на месту данашње џамије Мехмед Паше17. Црква св. Николе, тзв. &ldquo;Градска црква&rdquo; (помиње се још у 14. веку) у древној Вишеградској тврђави, изнад манастира Св. Архангела.18. Госпојинска Црква која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. године19. Манастир Св. Варваре у Призрену, који се помиње са својим имањима у турском тефтеру из 1526&mdash;1559. године20. Остаци пећинске цркве и манстира у близини места званог &ldquo;Голем камен&rdquo; код Призрена21. Црква Св. Николе, или &ldquo;Рајкова црква&rdquo; из 14. века, обновљена 1857. године са вредном иконом из 16. века22. Црква Св. Георгија Руновића из 15 века, са царским дверима из 16. века. Налази се у порти храма св. Ђорђа пред зградом Епископије23. Испосница Св. Николе, на путу између Призрена и манастира Св. Архангела, са остацима фресака из 14. века. Ово је једна од бројних испосница које су постојале у долини Призренске Бистрице.24. Црква Св. Јелене која је стајала на месту џамије коју је подигао Мустафа Паша Призренски25. Остаци зграде старог митрополитског двора са владичанском капелом, југоисточно од храма Богородице Љевишке26. Црква Св. Власија (која се помиње у хрисовуљи цара Душана из 1348. год.)27. Црква Св. Николе, &ldquo;Тутићева црква&rdquo;, подигнута 1331/32 године и касније фрескописана28. Црква Св. Недеље са сачуваним темељима цркве Ваведења Пресвете Богородице, задужбине Краљевића Марка из 1371. године. У цркви су преостали делови фрескописа из 14. века.29. Црква Св. Стефана, задужбина краља Милутина с почетка 14. века. Сада прекривена албанским кућама.30. Споменик српским борцима из Балканских ратова и 1. Светског рата31. Спомен капела српским ратницима палим у ослобођењу Призрена 1912. године и у 1. Светском рату32. Студенац &ldquo;Косово&rdquo;, спомен чесма официрима и војницима 3. српске армије која је ослободила Призрен 1912. године.33. Споменик цару Душану, пред храмом Св. Ђорђа. Миниран у јуну 1999. године.БОНУС ВИДЕО:

Српски град са највише цркава: Знате ли о ком месту је реч?

Ваш коментар

Нема коментара