Научници у чуду: Земљина кора испод Италије се "откопчава"

Дубоко испод Земљине површине одвијају се спори геомеханички процеси. Континенти се сударају, рубови тектонских плоча подвлаче се један под други тонући у плашт, планине се уздижу, а геолошки раседи отварају. Те процесе покреће конвекција у плашту, темпом толико постепеним да се, из људске перспективе, геолошка структура планета чини непромењивом. Стога, реконструкција тих скривених процеса на темељу површинске геологије представља значајан научни изазов.Један од таквих геолошких феномена налази се у Апенинима, планинском ланцу који чини окосницу италијанског полуострва. На том подручју Земљина кора истовремено се растеже дуж планинског ланца и сабија дуж његовог спољног руба. Делови регионасе уздижу, док други тону, а сеизмички подаци са обе стране ланца указују на сличне, али противречне процесе. Групагеолога, предвођена Стефаном Таванијем са Универзитета у Фиренци, предложила је решење: Земљина кора се дословно &#39;откопчава&#39; испод Италије, што објашњава специфичну геологију на површини, пише СајенсАлерт.Парадокс збуњивао научникеАпенини, који се протежу на око 1200 километара дужиталијанског полуострва, дуго су представљали геолошку загонетку. Попут многих планинских ланаца, настали су сударањем тектонских плоча које су милионима година набирале и задебљавале Земљину кору, стварајући високе врхове. Међутим, тектонски системиспод Италије с временом је променио своје деловање. Како се литосферна плоча која тоне у плашт поступно повлачила, кора иза растућег планинског ланца се растезала, што је довело до отварања Тиренског мора.Тиме су Апенини доведени у специфичну ситуацију: док се спољнируб планинског ланца и даље сабијао, кора иза њега се растезала.Фото: Профимедиа&quot;Парадокс истовременог хоризонталног сажимања и растезања у конвергентним планинским појасевима остаје темељни и углавном нерешен проблем у динамици континената&quot;, наводи се у једном научном извештајукоје описује ову контрадикцију.Милионима година ти супротстављени покрети приписивани су истом тектонском систему. Но, пре отприлике два милиона година догодила се промена. Главна фаза ширења која је отворила Тиренско море је завршила, а сабијање дуж апенинскогфронтадрастично је успорила. Упркостоме, парадоксална деформација планинског ланца се наставила, што је упућивало на постојање другог механизма.Деламинација кључ решењаТим италијанских геолога сматра да је механизам који недостаје процес познат као деламинација. Реч је о феномену у којем се гушћи доњи део коре и са њим повезана литосфера одвајају од коре изнад себе и тону дубље у Земљин плашт. Према Таванију и његовим колегама, испод Апенина тај процес се не одвија свугде истовремено. Уместо тога, одвија се дуж једногфронта, познатогкао &quot;шарка&quot;, где се одвајање догађа, а тај фронт сеполако помераиспод Италије према Јадранском мору.Испред тогпокретногфронта, доња кора и литосферски плашт остају причвршћени за субдуцирајућу плочу, која вуче кору према доле. Међутим, како &quot;шарка&quot; прође и доњи се слојеви одвоје, то вертикално оптерећење се ослобађа. Преостала кора тада доживљава уздизање јер гушћи материјал испод ње бива замењен лакшим и пловнијим материјалом из плашта. Управо тај процес узрокује растезање иза фронта, док кора која је још причвршћена испред ње доживљава компресију и слегање.Потреси откривају скривену структуруКако би проверили своју теорију, научницису објединили податке из низа различитих извора &mdash; од деценијаприкупљаних сеизмолошких и ГПС мерења до сателитских радарских опажања и карата Мохоровичићевог дисконтинуитета, границе која раздваја Земљину кору од плашта.Анализа је открила јасан образац. Различити облици деформација концентрирани су дуж исте структуре дубоко испод Апенина, а у тој зони групишу се и потреси. Фокални механизми потреса иза и изнад фронтауглавном упућују на растезање Земљине коре, док они испред фронтауказују на компресију.Сличан образац потврђују и ГПС мерења. Дуж целог планинског појаса забележено је растезање од приближно четири милиметра годишње, док се према његовомспољномрубу део тог померања компензујесабијањем од око два милиметра годишње. Научници стога описују процес као истовремено растезање унутрашњости планинског појаса и скраћивање његовогфронта.Иако добијени резултати не представљају целовиту слику, а нова студија ослања се на поједностављени модел, они показују зашто су Апенини изузетновредна природналабораторија за проучавање геолошких процеса. На том подручју могуће је емпиријски и геодетски пратити бочну миграцију фронтаделаминације &mdash; односно процеса при којем се део литосфере одваја и тоне у дубље слојеве Земље. Реч је о реткој прилици да се такав процес посматра практичноу стварном времену, што пружа вредан увид у динамичке механизме који обликују Земљину кору.БОНУС ВИДЕО:

Научници у чуду: Земљина кора испод Италије се "откопчава"

Ваш коментар

Нема коментара