Марији грешком легло 250.000 динара: Ево шта је урадила

Ако је уплата извршена грешком, банка може да затражи да се средства врате, а њихово задржавање може направити озбиљан проблем.Марија је једног јутра проверавала стање на свом текућем рачуну када је приметила да јој је уплаћено 250.000 динара. У први мах помислила је да је реч о заосталој уплати, повраћају новца или некој трансакцији коју је заборавила.Међутим, када је погледала детаље, схватила је да уплата није стигла од особе или фирме коју познаје.Foto: Depositphotos/romankosolapov- Прво сам помислила да је нека грешка у апликацији. Онда сам видела да је новац стварно легао на рачун. Нисам знала да ли да зовем банку, да чекам или да не дирам ништа -прича Марија.Није подизала новац нити га пребацивала на други рачун. Испоставило се да је друга особа, приликом попуњавања налога за уплату, унела погрешан број рачуна.Новац није поклон ако је уплаћен грешкомУ оваквој ситуацији најважније је да грађанин разуме да грешком уплаћен новац не постаје аутоматски његово власништво.Ако је банка добила захтев платиоца да је уплата извршена на погрешан рачун, може да контактира примаоца и затражи сагласност за повраћај средстава. У пракси банка проверава околности трансакције и покушава да омогући да новац буде враћен стварном власнику.- Банка ме је контактирала и објаснила ми да је уплата највероватније извршена грешком. Питали су ме да ли пристајем да се новац врати на рачун са којег је стигао. Наравно да сам пристала, јер тај новац није био мој -каже Марија.Она наводи да је потписала потребну сагласност, након чега је трансакција исправљена.Шта ако потрошите новац пре него што банка реагујеНајвећи проблем настаје ако прималац, знајући или претпостављајући да новац није његов, средства потроши, подигне или пребаци на други рачун.У том случају банка може захтевати повраћај новца, а прималац може бити изложен додатним трошковима и правним последицама. Посебно је ризично понашање у којем особа свесно задржава средства за која зна да јој не припадају.Зато је најбезбедније правило једноставно: не дирати новац и одмах контактирати банку.Грађанин не би требало самостално да враћа средства на неки други рачун који му непозната особа пошаље поруком или телефоном, јер би то могло да буде део преваре. Повраћај треба обавити кроз банку и званичну процедуру.Како банке решавају погрешне уплатеКада платилац схвати да је новац послат на погрешан рачун, најчешће се обраћа својој банци. Банка затим проверава да ли је могуће опозвати или исправити налог, у зависности од врсте плаћања, времена протеклог од трансакције и тога да ли је новац већ прослеђен банци примаоца.Ако је новац већ књижен на рачун другог клијента, банка примаоца углавном не може једноставно да га скине без одговарајуће процедуре. Због тога се од примаоца може тражити сагласност за повраћај средстава.Уколико прималац одбије да врати новац, банка или платилац могу предузети даље правне кораке. У таквим ситуацијама погрешна уплата може прерасти у грађански спор, нарочито ако особа одбија да врати средства иако зна да јој не припадају.Маријина порука грађанима- Мој савет је да нико не помисли да је то нека срећа или поклон. Ако вам легне већи износ који не очекујете, одмах проверите о чему је реч. Најгоре је потрошити новац, па тек онда схватити да морате да га вратите -каже Марија.Она додаје да је цела ситуација решена без проблема управо зато што није покушала да подигне новац или да га пребаци на други рачун.Неочекивана уплата може изгледати као добитак, али ако је новац грешком послат, банка ће тражити да се врати стварном власнику. Најсигурнији потез је да средства не користите, сачувате податке о трансакцији и одмах се обратите банци.(Telegraf Biznis)БОНУС ВИДЕО

Марији грешком легло 250.000 динара: Ево шта је урадила

Ваш коментар

Топ коментари

Bojan