Најтежа зграда на свету налази се у нашем окружењу (фото)

Међутим, њена тежина само је један део приче. Иза изградње овог монументалног објекта крије се много мрачнија историја.Неке грађевине остављају утисак због својих димензија, монументалности, лепоте или историје. Бурџ Калифа, највиша зграда на свету, са антеном досеже 828 метара.У Јемену се и данас могу видети неки од најстаријих објеката налик небодерима, изграђени још у 16. веку, док се у Хагу налази једна од најстаријих зграда парламента у којој посланици и данас заседају.Али зграда парламента у Букурешту држи један прилично необичан рекорд. Са тежином од око 4,1 милион тона, сматра се најтежом грађевином на свету.Фото: Depositphotos/blooduaМонументална грађевина настала по налогу диктатораПалата парламента нема футуристичке торњеве који сежу у облаке нити стотине спратова. Њена огромност крије се у површини, масивној конструкцији и, пре свега, у причи о томе шта је све морало да нестане да би била изграђена.Градњу је наредио румунски диктатор Николае Чаушеску, који је желео да изгради ново политичко и административно средиште и тако покаже моћ свог режима.Палата је огромна. Простире се на око 365.000 квадратних метара, дуга је 270 метара, широка 245, а висока 84 метра.За поређење, Версајска палата простире се на око 63.154 квадратна метра, што значи да је зграда у Букурешту по површини готово шест пута већа.Чак је и корисна површина Бурџ Калифе, која износи око 393.000 квадратних метара, тек нешто већа. Разлика је у томе што се небодер у Дубаију уздиже до невероватних 828 метара, готово десет пута више од палате у Букурешту.Иако данас више није највећа административна зграда на свету, њен рекорд по тежини и даље није оборен.View this post on InstagramA post shared by Luxury (@luxury)Милион кубних метара мермера и 3.500 тона кристалаБројке повезане са изградњом палате готово звуче нестварно.Према подацима румунског парламента, за градњу је утрошено око милион кубних метара мермера, 700.000 тона челика, 3.500 тона кристала, 900.000 кубних метара дрвета, 2.800 лустера и око 220.000 квадратних метара тепиха.Готово сви материјали потицали су из Румуније.На пројекту је учествовало више од 100.000 људи, док је на врхунцу градње готово 20.000 радника радило у три смене, непрекидно, 24 сата дневно. Између 1984. и 1990. године на градилишту је учествовало и око 12.000 војника.Главна архитекткиња пројекта била је Анка Петреску, која је имала само 28 година када је преузела огроман задатак.View this post on InstagramA post shared by Avel von Gutenfeld (@avelvongutenfeld)Чаушеску је инспирацију пронашао у Северној КорејиЧаушеску је желео да монументална зграда парламента свету покаже снагу Румуније и његовог режима.На његове урбанистичке идеје утицали су монументални призори које је видео током посете Северној Кореји, као и његов однос са тадашњим севернокорејским лидером Ким Ил Сунгом.Након разорног земљотреса који је 1977. године погодио Букурешт, Чаушеску је добио прилику да из темеља промени изглед великог дела главног града.Десетине хиљада људи морале су да напусте своје домове.Цена његове визије била је огромна.Историјске четврти Букурешта готово су нестале, а срушене су хиљаде кућа. Нестале су и цркве, манастири, болница и друге историјске грађевине.Тачан број расељених становника разликује се у зависности од извора, али говори се о десетинама хиљада људи који су били приморани да напусте своје домове.Према писању Гардијана, расељено је око 40.000 становника, док Радио Слободна Европа наводи процене од више од 50.000 људи.Велики део палате данас се уопште не користиЧаушеску није дочекао завршетак свог монументалног пројекта.Када је његов режим пао 1989. године, зграда је, према званичним подацима, била завршена тек око 60 одсто. Радови су настављени и након револуције, иако су представљали огроман финансијски терет за Румунију.Неки планирани делови никада нису завршени, док се велики део објекта ни данас не користи.У згради се данас налазе оба дома румунског парламента, друге државне институције и конференцијски простори. Део палате отворен је и за посетиоце.Зграда сваке године тоне неколико милиметараТежина од 4,1 милион тона оставља озбиљан траг и на тлу испод грађевине.Сателитска мерења Европске свемирске агенције спроведена између 2011. и 2014. године показала су да долази до слегања зграде и земљишта око ње.Румунски стручњаци тада су проценили да се огромна палата спушта приближно шест милиметара годишње.Чаушеску је желео да његова грађевина вековима буде симбол моћи његовог режима. Данас, међутим, Палата парламента у Букурешту прича сасвим другачију причу, о политичкој амбицији, огромној цени једне идеје и последицама које град осећа и деценијама касније.(putnikofer.hr)БОНУС ВИДЕО

Најтежа зграда на свету налази се у нашем окружењу (фото)

Ваш коментар

Нема коментара