Славимо велике мученике За благостање испоштујте овај обичај

У време римског цара Прова у Антиохију су из друге земље допутовала два страна, правоверна човека, Трофим и Саватије.Они нису остали имуни на ослепљеност и погибију многих душа, због чега су изговорили молитву због које су их бичевали, бесили, кидали и стругали им месо, потапали им ране сирћетом и сољу, ребра им палили свећом и на крају им главе одсекли мачем. &ldquo;Боже, ти си речју својом из ничега саздао сав свет и створио човека по образу свом. Погледај с неба и ишчупај људе ове из руку противника&rdquo;, изговорили су они и одбили да приносе жртве идолима.Чувши то, мучитељ Дионисије рече: &ldquo;Узалуд је твоја нада и ништавне твоје помисли, јер ко ће с неба доћи к теби и избавити те од ових страдања? Стога ти саветујем: принеси боговима жртву, па ћеш помоћи себи&rdquo;.Светитељи су то одбили, уз објашњење да се неће одрећи истинитог и правог Бога. &ldquo;Погледај с неба, Боже мој, и избави ме од замке безакоња, јер си ти, Господе, трпљење моје.Мој Христос је са свима који га истински призивају. Он се и од мене не одваја. А очигледан знак Христове присутности са мном јесте то што лако подносим муке које природа људска не би могла подносити да јој сам Бог не помаже&rdquo;, рекао је Трофим.У Синаду је чак постојао и сенатор и први саветник, Доримедонт. Он је био побожан хришћанин, али је то прикривао из страха од мучитеља.Када су сазнали, наредили су да наложе огањ под светим мучеником и бацили га на жеравицу. Међутим, он је по њему ходао као по црвеном цвећу, радујући се у страдањима својим и показујући готовост да претрпи за Христа и најљуће муке.Чак су и пустили звери на њих, али су оне моментално постале кротке и послушне. Видевши такво чудо, сви се присутни људи удивише и познаше силу истинитог Бога и Спаса нашега.Једино безакони мучитељ није хтео да призна Христа, а његове слуге је називао волшебницима. Затим је наредио да мученицима одсеку главе мачем.Обичаји и веровањаВерници би, према мишљењу цркве, на овај дан, знајући за тортуру кроз коју су прошла ова три мученика, требало да се радују патњама кроз које су прошли и из њих изашли јачи - са вером у Бога. Иако звучи застрашујуће радовати се нечијој патњи, они који схвате право значење овог захтева, према хришћанској вери, живеће у срећи и блаженству.БОНУС ВИДЕО:(Мондо)

Славимо велике мученике За благостање испоштујте овај обичај

Ваш коментар

Нема коментара