"DŽoni je loš čovek!" Štulić reagovao na izjavu kolege

&quot;DŽoni Štulić je loš čovek, sada evo ponovo to kažem. Ne treba mešati lik i delo. Zaista smo se potrudili da ga gurnemo u neki fokus jer smo osećali da to vredi. On više nije tražio ničije mišljenje, nego je samo tražio potvrdu onoga što je mislio da je ispravno, a mislio je da je apsolutno u svemu u pravu. Autor vrhunskih stihova, vrhunskih pesama ali se kao čovek pokazao kao loš&quot;, rekao je Hus.U međuvremenu, oglasio se DŽoni Štulić, a njegovu pisanu reakciju na Husovu izjavu da je loš čovek prenosimo u celosti:&quot;A sad ću prijeći na Husa, pošto vrti jednu teistu priču već desetljećima, pogotovo nakonhrvatskog osamostaljenja (što ne znači da je iprije bio išta bolji). Tu njegovu priču - kakonisam bio dovoljno dobar za Valjak (na svu sreću)Foto: Youtube/ PETROVICPETAR- treba naći u kolutanju mojih očiju prilikomizvođenja njegovih glazbenih bisera, a još iviše u njegovom hvastanju posjedovanja demosnimka (radi se o dvanaest pjesama, i, bez brige,Aki ih pjeva), kad reče da bi mnogi na Zapadudali masne pare za nj, jasno, nije imao naumu jedino skupljačku vrijednost istog, nego bjeh,hoću li reći, izuzetan gitarista, ako iderah ritam, dapače, ritam gitaristom se i smatrah(ne u klasičnom rock smislu), jer sola su dosadna, a jaimadoh još pune ruke posla s komponiranjem,pjevanjem, menadžerstvom, tiskom, pa i plaćanjem najvećegporeza na Balkanu, da ne pominjem ljubavne jadei podstanarstvo. Riječju, Hus nije skladatelj, ni zamilion godina neće uspjeti pjesmu napraviti,to je što se tiče glazbe, ali bio je izvrstansolo gitarista (u ono doba), međutim, najvećateškoća mu je sporost poimanja &ndash; da mu misaopređe jedan metar od dupeta do glave treba musva reinkarnacija, unatoč svim za tu svrhu odboga stvorenim ganglijama. Tako može biti da gaotpuste iz vojske ne samo zbog unutarnjeg uha,nego i razumijevanja &ndash; ako nađu da je ispodsvakog nivoa &ndash; budući je usklađenost pokretaveoma važna, pogotovo kod usiljenih marševa.Što se tiče međusobnog prebijanja dugova, Husnapravi odličan posao na oba moja singla,uglavnom zato što sam, oslobođen produciranja,imao vremena nadzirati sve i svakoga (što samradio i kao producent, sve organiziravši,ali neslužbenim se često više postiže negoslužbenim, jer onda se ne spava na ušima), na primjer,njegova produkcija Haustorovog prvog albuma,(kod produkcije mislim na zvuk), je možda trunku boljaod Mlinarčevog zvuka mog prvog albuma, koji jenajgora zvukovna ploča u povijesti rokenrola.Zauzvrat, unaprijed mu se odužih dvotjednom probomča mu dade novu krv na kojoj sve do danas opstaje,jer Valjak je sedamdeset osme, pred njegov odlazak uvojsku, bio mrtvorođenče. Na s&acirc;m pomen dvotjednogvježbanja s DŽonijem bez problema puni Arene.Prelazim na ekavicu. Međutim, ne stoji, što Husnegde u novinama veli, da je vodio Azruu studio na demo snimanje dok još ni imenanisu imali (toliko je neuk, što se prevodikao ignorant, da je to strašno, i, uostalom, tona svoju ruku uradi, što znači da mu se lampica,namirisavši korist, upali). Beše to pred letosedamdeset osme, imadosmo nastupe pre toga,pa to i uslovi da se Hus primi istoga - demosnimaka - pogotovo jer je u vojsku išao, pa sesa životom opraštao, a možda je hteo i neštonovo započeti, kad se vrati, jer dobro je znaosvoje poslovne mogućnosti, ali nije imaopesama niti sveže krvi koja mu je otadaprodužila glazbeni život sve do sada, unatočpovremenim prekidima i odjavama istoga.Tu se, dakle, itekako okoristio, izravnoi posredno, što je jedno drugo nadopunjavalo.Sa glazbene strane, to nije bilo sjajno zbog sijasetrazloga: odvratnog fuša u kome se sve radilo,čemu je veoma pogodovala tadašnja lozinka,&lsquo;niko me ne može toliko malo platiti kolikoja mogu malo raditi,&rsquo; kao i svega ostaloga.Također (tu isto dajem Husu za pravo), nije bilorazumevanja između mene i drugih pankrtskihglazbenika, pa je Truli opravdano primetioda to ništa ne valja, to jest da ovi nemaju pojma(onda su uspeli kao Film, premda sa novim pevačem,što pomogne njihovom slučaju). Zatim sam ja tešioHusa u oktobru t&ecirc; iste godine, zatekavši gau uniformi na Azrinom nastupu, prilikom t&ecirc;turneje po Hrvatskoj od deset gradova &ndash; što njemusve do dana današnjeg ne uspeva (otkako svirauglavnom oko Celja, moguće zbog grofova Celjskih),mimo sve pomoći domaćih i stranih Pivovarača mu omogućuju sponzorski život &ndash; što polučida smo nedugo potom, dolaskom proleća, otvorilipesme u njegovom stanu da vidimo šta imamo(vežbali smo šest njegovih i šest mojih pesama, idok moje trajahu dve i po minute sa tridesetakobrata akorda, njegove behu petominutnesa četiri akorda, A mol, G dur, F dur i E dur),ali tu je najveći problem bila moja gitara,imadoh, naime, belog Strata koji se nikakonije dao naštimati, dok mu je treća žica bilamrtva - zbog slabog spoja vrata i trupa je zvučalapoput tremola. To je kao da igrate na travibez krampona, odnosno čepova, o nekoj takticiigre nema ni govora. Što to, što Akijeva mukapevanja u visokom ključu, pa otuda mome uhuskičanja (ta uostalom, sasvim smo iz drugog fazona),što kolutanje očima, tek sve to uslovi da sejedino basista Fuma zapali, kome se to jakosvidi, a ni Stančiću nije bilo mrsko, međutim,da bi to uspelo moralo se pevača zameniti,novu gitaru nabaviti, pa, krenuvši kao KlifRičard i Šedouzi, svoje samoljublje zatomiti,i, dakako, menadžera, kojem me proslede za gajbupive, razuveriti. To je tada bilo previše.Ali, pogledamo li unatrag, sve što Valjak ikadnapravi bejaše sedamdeset deveta (Jablan) iosamdeseta (Kad Miki kaže da se boji), dakle,mogli su komotno sa mnom u odelima tamburatido osamdeset četvrte, a onda do rata umestoEkaterine Velike Sedam sekretara dobiti,i priliku da se po njima trg nazove imati.Eh da je bilo pameti, unatoč besmislicamakoje neumorno prosipa, barem što se mene tiče,premda njegovo umovanje zahteva debele živce,otprilike kao da slušate čoveka sa govornommanom, pa se od napora da ga shvatite i kojumisao umesto njega pravilno izrazite iuobličite - kad mu već tačno nameru i htenjeunapred predosetite - silno umorite i svedođavola pošaljete, osobito jer celo vremeprdi u prašinu, odnosno bezuspešno sere kvake,ili koji god tekući izraz može pokriti svu tuurođenu jalovost i jalnost koja proizlaziiz t&ecirc; muke (tupog mozga, a zahtevne glave), dakle,secira mene, a misli na sebe, vraćajući seviše od četrdeset leta unatrag - da se okružihsamo onima koji bi mi povlađivali, jer sedržah bogom, što je čista bljezgarija, budući obepostavke isisa iz prsta, dapače, on je taj kojiklimavce treba, inače ga od mene ne bi odbilomoje kolutanje očima na njegova glazbenapregnuća (dokaz da se smatram bogom), i pogotovomoje zajebantsko pevanje u Jabuci (na suho,bez benda i nastupa) njegovih tadašnjih uspešnica,poput &lsquo;prevela me mala žednog preko vode, aj daosam joj previše slobode,&rsquo; ili &lsquo;obuci večerastraperice tesne i one svoje cipelice besne,&rsquo;da bih okončao sa &lsquo;strašno jedno smo mi.&rsquo; To mu se,naravno, odmah dojavi, i to mi njegovu zlovoljunavuče, za što me čisto zabole, pogotovo akouzmemo u obzir da već i pre toga izjavi kakone shvata ozbiljno revolucionara koji odsvoje revolucije pravi novce. Najveći uspeh mubeše uguzivanje preko Mlinarca u sistem; otadtraje preko pedeset leta, jer UDBA je sudba, aOZNA sve dozna, da on, jadan, ne ostane bez posla.Međutim, bez mene bi se on do osamdesete skrozugasio, jer obično je vojni rok karijereustavljao, a njemu je bend već tada, sedamdesetosme, pre vojske, mrtav bio, bez ikakvih izgleda,doduše, on odsluži šest meseci, budući ga zbogslabog sluha otpuste ranije, što je sasvim u redu,pošto mu međed prdne u uho prilikom rođenja,to i bude razlog, rekao bih, da nijednu pesmune napravi, ali ja sam sve potrebno za uspeh većpostavio i svojim tokom nastavljao, a on mi jeu tom času trebao manje nego Mlinarec njemuu njegovom, uz opasku (zbog poredbe i odnosaveličina) da provedoh sa njime dve sedmice (inikad posle toga ne zasvirah kao Kvarni paljak),dok on bude sa Dragutinom barem pola godine(isprva žicajući da mu bude predgrupa, a onda,uguzivši se, otprati ga, snimivši album s njime,te nastavi bez Geca kao Grupa dvjesto dvadesetpune tri godine &ndash; nema šta, dobra otpremnina), dakle,vozi se na mom dahu života preko četrdesetgodina, dok bi ovako (da nije bilo njega) uigru upao ovaj ili onaj ili neko treći,pošto se to naprosto nije moglo izbeći, kad ništamanje nego danas palih i žarih u toj nedođiji.To spada u predodređenost, i još sijaset toga.Rečju, on se ogrebao o mene, a ne ja o njega.Otuda svojim himbenim pokroviteljstvom pokušavasakriti pravo stanje stvari - da je niko i ništa.To kažem stoga što izjavljuje da mi htede pomoći,stavljajući Jablana i Mikija na svoje ploče,premda je dogovor među nama bio da mu prepuštamsviranje t&ecirc; dve pesmice, a zauzvrat dobivam singl,čisti poslovni odnos zbog čega i bude producent(vidite kako izvrće i laže, jer na račun svoggrebanja i uguzivanja sve do danas i u svakomsistemu, čvrsto ukorenjen, bez ijedne pesme traje).U svakom slučaju, pokaza se to dobar đir i dil,pa i dril, pošto najbolje uratke sa mnom ostvari.Nadalje, Hus Salijeri veli kako nema dobromišljenje o meni, jer dobar autor ne znači da jei dobar čovek - tog se stava već desetlećima pomedijima drži, premda jošte razloge za taj sudne pruži, moguće zato što je lakše prorok bitinego sa večernjom školom nešto obrazložiti. None mislim da je večernja škola u pitanju (to je tovisoko obrazovanje kojim se diči), već skliskideo njegove ličnosti koji je grozno frustriran ipun kompleksa, suočen sa rascepom između htenjai mogućnosti. Imam dojam da Husa grize savest- zamine pedesetak godina, a on baš ništa zapokazati nema s čim će izaći pred Svetog Petra -ma koliko se trudio nju potisnuti. Valja seponadati da će se Pero nekako smilovati,ako samo poradi sledećeg primera Husoveuviđavnosti: u polučasovnom dokumentarcuo sebi (Hrvatsko društvo skladatelja), na pitanjeo meni, konačno dođe k sebi, pa to Sfećijuprepusti, Sfećiju, ča se mladošću, glupošću, pa irevolucionarstvom pohvali. A tek da mi gitarastoji kao sedlo na devi - tad bude u punoj formi(Sfeći). Nepatvoreni Pero Kvrgić. Komičar živi.Uz sve to, skupa sa Sfećijem, uzima od ZAMP-a ipostotak od praznih CD-ova; ktome mu ni Breginu&lsquo;magareću klupu&rsquo; nikako ostavit ne uspeva.Zato ne veruje u revoluciju ča pravi novce,već samo u onu koja isplaćuje novce, poštoza ono prvo nema dara, a za ovo potonje(po zakonu velikih brojeva i pokroviteljstava),hvala bogu, još uvek ima dovoljno Pivovara.Stoga dobivši Porina za životno delo primeti:&ldquo;Da je dodana neka izdašna financijska nagradato bi bilo još bolje&rdquo; - u skladu sa &lsquo;strašno jedno smo mi.&rsquo;Na primer, ovako će pred sviranje u beogradskojAreni, jer treba posetioce nečim privući(toliko se kurči da to prosto nije za podneti):&quot;Drago Mlinarec je radio album i to nije srećnapriča, jer nije on mogao da kontoliše DŽonija.Kad je album izašao svi su pljuvali produkciju.Međutim, Mlinarec nije imao nikakvu kontrolu,nego je DŽoni preuzeo komandu, ali kad jekrenula loša produkcija, onda se ogradio.Mlinarec nije mogao sa njim. DŽoni je diktirao.Sa mnom ne bi mogao tako jer smo bili (nismo) uprevelikom klinču&quot; (za dobar zvuk je najviše zaslužanPetko Kantardžijev). &quot;Kad smo radili njegove pesmebilo je po mom: &lsquo;Tako to treba i tako će to biti&rsquo;&quot;- naglašava Hus. - Što se tiče Mlinarca to uopštenije tačno (Hus ništa o tome ne zna, osim onogšto mu je Mlinarec mogao reći). Ja nisam imaonikakvu kontrolu, pošto je Mlinarcu prepuštenomiksanje, kao producentu (on je u studiju bioprotiv svoje volje, tako da se nije znalo ko pije,a ko plaća, da li on, snimatelj, ili možda idvojica, ja ili Lajner sa jebanim bubnjem), a daprethodno nisam sa njim prosvirao t&ecirc; pesme, kaosa Husom (on, zapravo, pozvavši me k sebi, imadesamo t&ecirc; pesme snimljene u akustičnoj verziji- želeo je da snimim to što će biti na ploči - a danikad Azru nije čuo, niti mu je to uopštebilo blisko, niti je išta o zvuku znao, dakle,sve ono što je bitno, jer tako se stvari postavljaju),dodatno tome sa Husom sam, kao gitarist, imaodaleko bolje razumevanje, budući je Mlinareciz nekog drugog sveta, da već ne pogađam kojeg. AHusu je sa mnom išlo sve po loju, otkako sam svepre toga sa njim postavio, i mešao sam se samogde bi to bilo potrebno, na primer, da se ostavičitav solo na kraju Balkana i nešto oko solaPoziva na ples. Međutim, postavka pesme je moja- uređena kompozicija kakvu sam hteo čutii onako kako se trebala uživo izvoditi(unatoč tome što je imao slobodu sviratigitaru po svome, kao i Pađen, jer ionakomoraju nešto svirati, a to je prouzročiloda su najbolje deonice u životu sa mnom dali),jasno, sa dve gitare, jer uživo se morah trijuprilagođavati ili pak sasvim nove aranžmaneiznalaziti (na prvom singlu se nađoše nekezdravorazumske sitnice koje nisu bile moje,na primer, Stančićev predlog za uvod na A šta da radim).Poimence, na Balkanu svira samo solo (dadoh mui def da solo otprati) i kratku frazu izmeđustrofa i na početku - tarararam, tarararam, tatara, sve ostalo je moj aranžman. Na Šta da radimsvira onako kako smo po mome uvežbali, jernijesam imao primedbi, niti je išta bilopo njegovom - ja sam kompozitor, a ne on, ktome seo mojim pesmama radilo, dodatno tome, kaogitaristi, obojica bejasmo sramežljivi, pa seuopšte nijesmo nadmetali, niti je to išlouz Novi talas, kojem se on morao prilagoditi.Za drugi singl je došao na probu i uhvatiolako ritam za Poziv na ples, odsviravši solo pomojem ukusu, kao i na Ženama koje prolazekroz grad (mimo toga ništa drugo); a na instrumentalusredinu, odnosno drugi i treći deo. Tom zgodomsam od početka svedočio miksanju, za razlikuod prvog singla, kad sam nepozvan došao u Lisinskibosih nogu (za dobru sreću), našto su Petku i Husuod zaprepaštenja iskočile, ako ne i ispale,oči. Inače, uvek sam puštao goste da radepo svome, sve dok bi to bilo po ukusu mome.A doista nikad veće naklade nosača zvukaod mene nije prodavao, iako je s&acirc;m takoizjavljivati voleo, naročito osamdesetih,i kad mene okolo nije bilo, ma je treću ligupredstavljao, sve dok se nije u Kradeze upisao.&lsquo;Nakon spektakla u pulskoj Areni, koji produkcijskiide uz bok sa svjetskom ljigom, Hus otkriva formulutrajanja brenda&rsquo; - naslov iz dvije hiljade šesnaeste.Zašto ga onda žulja moje - njegovih ljiga - pevanje?I da sam ja ušićario na njemu izjavljuje?Ali pevah ih osamdeset treće, posle uspehai sveg poreza, na suho i bez plaćene publike!Preostaje samo da je mislio na svoj položaj usistemu, kao guzičara, prirepka i amebe.A tu izjavu o revolucionarstvu i novcimavalja staviti u vremenski okvir kada je nastala,naime, upravo tada je Den Sjaopin postavljaosmjernice kineskog razvoja, opisavši to u trikoraka: prvi, da do kraja osamdesetih u Kinibude dovoljno hrane i ođeće za sve; drugi, da sedohodak po glavi stanovnika u devedesetimatreba učetverostručiti; da bi se tek onda usljedećem stoljeću moglo u nove radne pobjedejurnuti; i evo Kine na čelu svjetske povorke.Promijeniću temu i reći nešto o Mlinarčevojulozi producenta na prvoj ploči: potakne mena to neki članak u novinama đe Hus navodizgodu iz Zvečke, kad mi je Drago (po njemu) prišao,skinuo naočare i rekao: &ldquo;Opali mi šamar,&rdquo;ali nije u produžetku ono što Hasanefendićnavodi da mi je kazao, da ga nisam slušao,ako je da serem i beknuo. Gec, naime, nijeuopće ništa govorio, dapače, u jednom davnomrazgovoru se i potužio da od mene nijedo riječi doći mogao, što je bila istina,međutim, to nije bilo povezano s miksanjemili bilo kakvom glazbenom saradnjom, već s jednomzgodom iz auta, kad smo išli iz studija (nemampojma čijeg auta i ko je vozio), a ja sesjedeć s njim na zadnjem sjedištu raspričao, dok jeon bez teksta ostao (ne mislim da mu je to škodilo,ako mu očigledno i nije pomoglo). Škarica ganađe za jamca u studiju, te se zbog toga poslasretosmo prvi put u dvorištu Studentskog Centra.Što se tiče tog nesretnog prvog albuma, Drago bješepadobranac koji padne u nepoznato područje.Potpuno isto kao jedna zgoda koju nađoh unovinama. Neka muška klapa iz Zagreba pođeu predahu snimanja (bude to isti studio Jadranfilma) u obližnji lokal, đe se zadrže na pijačipola sata, a onda se vrate dovršiti posao,kad, zapjevavši, neko grozno zafalša, pogledaju se,i spaze da je s njima došao neki cuger izbircuza. Siguran sam da ga nijesu namlatili.Zato me iznenadila Gecova ponuda u Zvečki.&quot;BONUS VIDEO:

"DŽoni je loš čovek!" Štulić reagovao na izjavu kolege

Ваш коментар

Топ коментари

Vlado

Glado, Smrado.

Plenković, Račan i Tuđman?

Црна Гора