У Србији постоји прашума у којој 350 год. није посечено дрво

Она се зове Винатовача. Ово благо добро је сакрила и мајка природа, те је недоступна свима онима који би са тестерама и секирама посекли неко стабло. Ипак, никоме то није пошло за руком већ вековима, а једини начин нестанка букве је заправо, природно нестајање.Фото: depositphotos/kwasny222Посетиоци који о њој брину су углавном заљубљеници у шуму и то студенти Шумарског факултета, а до овог природног резервата тешко се долази. Иако би било лепо погледати чари природне лепоте, путања до ове лепотице је прилично компликована, што је можда и допринело да се чак 350 година не посече ниједно стабло. Ако бисте желели да знате како је Србија изгледала пре неколико векова, морали бисте да дођете до овог скривеног места, и то од Деспотовца, преко Лисина, макадамским путељком 15 километара, па све до Кучајских планина.Искрено, не делује једноставно ни за најискусније планинаре. Винатовача је под заштитом државе највишег степена а то значи да је строго забрањена било какво маневрисање. Али, ако бисте којим чудом и доспели дотле, могли бисте да видите пре свега букве импресивних димензија, које у пречнику имају више од метра, а високе су и до 45 метара. Старост појединих стабала процењује се на 300 и више година.Како се наводи на сајту ЈП &quot;Србијашуме&quot;, овај резерват налази се на подручју општине Деспотовац, катастарске општине Стрмостен. Према Уредби о заштити Општег резервата природе &bdquo;Винатовача&ldquo;, део подручја букових шума Горње Ресаве (Fagetum moesiaca montanum serbicum Rud.) стављен је под заштиту као природно добро од изузетног значаја.ЈП &bdquo;Србијашуме&ldquo; газдује државним шумама и шумским земљиштем, а управљање ОРП &bdquo;Винатовача&ldquo; врши се преко Шумског газдинства &bdquo;Јужни Кучај&ldquo; из Деспотовца.Општи резерват природе &bdquo;Винатовча&ldquo; стављен је под заштиту ради очувања изузетно ретких примерака шума, Fagetum montanum serbicum Rud., прашумског карактера, са својственим феноменом &ndash; здравим и виталним стаблима, објашњавају стручњаци из ЈП &quot;Србијашуме&quot;.Некада је потребно допустити природи да се прилагоди онако како је најбоље, а људски фактор би требало само да брине да тако и остане &ndash; нетакнута природа!(Блиц)БОНУС ВИДЕО

У Србији постоји прашума у којој 350 год. није посечено дрво

Ваш коментар

Топ коментари

Ви-НАТОвача