"Сам ћу себи пресудити": Последњи дани Јосипа Броза

Он је био крај Тита у последњим данима живота некадашњег првог човека СФРЈ.&ndash; Све је било у тајности око његовог лечења. Дошла је моја супруга да ме обиђе на Брду код Крања нисам смео да јој кажем да ће сутра бити ампутирана Титу нога. Никад нисте знали ко можда слуша &ndash; почео је своју причу др Станковић.Он је у емисији код Мире Адање Полак открио да су им у самом клиничком центру говорили да не журе појединим ходницима јер су новинари гледали кроз прозор.&ndash; Упозорени смо да ако будемо журили новинари ће знати да је нешто хитно. Максимална тајност. Ми смо инекције носали у неким торбицама да се не би видело. Нико од његове пратње није знао шта ми то њему дајемо. Све је била тајна.Фото: Depositphotos/shmeljov, SANDEN/AFP/ProfimediaОписао је и његов први сусрет са Титом&ndash; То је убило ујутру 15. маја на Брионима у његовој резиденцији. Он излази из купатила, истуширан обријан и чека да му се да инекција. Гледао је мој сваки потез. После је увек имао поверење у мене. У то време сам био лекар на ВМА. Кад сам дошао код њега први пут он ме је поздравио као да ме је видео јуче:&ndash; Добар дан докторе, како сте.&ndash; Добро сам друже председниче, како сте ви?&ndash; Мене докторе стеже ова вражија реума. Знате ја лечим реуму.&ndash; Друже председниче, ми кад вас видимо на телевизији како корачате сви кажу да сте ви здрав човек.&ndash; Е, докторе... Ја стегнем добро зубе док корачам пред камерама.Др Станковић каже да је једном док је Тито имао физикалну терапију он приметио његово лево стопало које није изгледало добро.&ndash; Било је бледо и имало је неку несвакидашњу модрицу. Као да је неко мастило просуто на њу, потпуно ограничено... Није било разливено. Пошто је он тад дремао мало док су га масирали, ја сам мислио да он то не запажа. Опипао сам пулс, али није га било. Изашао сам и сачекао да они заврше са њим ту физикалну терапију. После неког времена он излази и пролази поред мене. А масерка његова ми каже - Па он је видео да сте ви нешто радили. Чим сте ви изашли он нас је питао шта сте ви то видели. Морате му нешто рећи... Ја сам му пришао и рекао:&ndash; Друже председниче, имате на стопалу једну промену која мора брзо да се погледа.&ndash; Докторе, Нова је година, немам времена за конзилијуме.Како открива др Станковић радило се о оклузивној ангиопатији&ndash; Није то била дијабетична коју је он имао на потколеници. Та оклузивна ангиопатија је значила да је њему запушен крвни суд који му храни ногу. То је било на бутној артерији и њему је била угрожена нога. Ја сам био одговоран и морао сам да нешто урадим. Покушао сам да га наговорим поново да пристане на конзилијум али сада уз помоћ његовог ађутанта.&ndash; Ја сам рекао да се са тиме сачека, проћи ће то, рекао ми је Тито.Тито према његовим речима уопште није могао да прихвати ту целу ситуацију.&ndash; Мало је било у њему страха. Видело му се на лицу. Ја једини сумњам да то може главе да му дође... Али и мене је могло да кошта главе јер нисам пријавио на време или што нисам био упоран да га наговорим. Један лекар то после пар дана није приметио па су скоро оптужили да ја дижем непотребну панику. Али тито је убрзо потом доживео страшан бол у нози као никад до тада... И ја сам то искористио да објасним његовом ађутанту да је то веома озбиљно. Повели смо још лекара.Тито опет није желео да слуша упозорења и стално је говорио да нема времена и да ће то проћи.&ndash; Е онда је његов ађутатнт рекао да му конзилијум неће одузети много времена. И тада Тито пристаје да га конзилијум прегледа наредног дана.Дошли су и два врсна стручњака из иностранства. Један је дошао из САД - то је био др Мајкл Дебејки док је из Русије дошао др Марат Књазев. Дебејки је прегледао ногу и циркулацију, док га је Књазев прегледао целог. На крају су рекли да је Тито у добром стању али да је нога угрожена. Дебејки је рекао да пошто Тито не пристаје ни нашта друго сем на лекове да покушају са једним бајпасом који је он оставио нашим лекарима. Али је и рекао да упозоре Тита да ако све то не успе да ће морати да му секу ногу. С друге стране Књазев је рекао да је терапија добра и да је треба наставити уз контролу ноге &ndash; испричао је др Станковић.Тито је, како је испричао, прихватао све али није хтео да остане без ноге&ndash; Рекао нам је - Ако моја нога оде, ја ћу сам себи пресудити. Кад је требало да оде у болницу ми смо му склонили пиштољ који је тајно чувао у једној торбици. Нико није смео да му каже да нога мора да се ампутира, него су продужавали терапију у недоглед која не помаже. И све тако је било док се нога није осушила, кад се осушила она је отровала организам...Јосип Броз је после ампутације, како истиче др Станковић, био задовољан јер је операција успела.&ndash; Говорио је да ће са једном протезом и једним штапићем ићи поново на скуп Несврстаних. Лекари су одахнули, он одахнуо... операција успела.Али то што се одуговлачило са ампутацијом почело је да узима свој данак.&ndash; Било је неколико пута да је дошло скоро до краја али су онда рађене инфузије, трансфузије, интубације, вештачки бубрег... И он се једно време и будио из те коме.Др Станковић открива шта је, како каже, Тита &bdquo;однело на онај свет&ldquo;.&ndash; Велика грешка је била што му се излазило у сусрет да се лечи лековима а не хирушки. Њега је на онај свет однела једна склеротична плочица у бутној артерији која је 50 одсто затварала артерију у којој је дошло крварење... Та артерија је могла лако да се отпуши... Ја бих то могао да урадим али ја нисам имао копетенције а ни то Тито не би дозволио &ndash; рекао је др Станковић и открио последње Титове речи:&ndash; Кад је видео да је све пропало његове последње речи су биле - Шта све ово треба да значи?! Е сад да ли се то односило на неке одлуке које је доносио или на лекаре који су му обећавали да ће терапија успети, то не знам... Средином фебруара 1980. он већ није могао да говори и до краја живота је био у вештачкој коми. Равна линија се појавила 4. маја у 15.05 &ndash; испричао је др Миомир Станковић.(RTS)БОНУС ВИДЕО

"Сам ћу себи пресудити": Последњи дани Јосипа Броза

Ваш коментар

Нема коментара