Си треба да реши, УКР стрепи! Договор који би променио свет

&quot;То је историјска поука о политици великих сила коју Кина никада неће заборавити&quot;, коментарисао је Син Кианг, стручњак за односе САДи Кине са УниверзитетаФудан у Шангају. &quot;Све је договорено иза леђа Кине и на штету кинеских интереса&quot;, додао је, како пишу у анализи за Њујорк тајмсДејвид Пирсон и БериВанг.Више од осам деценијакасније, Пекинг разматра могућност домаћинства тространог састанка америчког председника Доналда Трампа, руског председника Владимира Путина и кинеског челника Си Ђинпинга. Такав би састанак, наводе аутори, могао да потврдикинеску амбицију да постане незаобилазна глобална сила, равноправна Сједињеним Државама, но истовремено постоји опасност да подсети на ону врсту договарања великих сила коју Пекинг тврди да презире.Могућност таквог сусрета, коју је изнео Кремљ, изазвала је страховања у Украјини да би Путин могао да покуша дапостигнедоговор са Трампом о окончању рата и одлучивању о судбини Украјине без учешћаКијева.Фото: Liu Bin/Xinhua News/ProfimediaКина је у среду потврдила да са Русијом и Сједињеним Државама разговара о састанку челника тих земаља, вероватно на маргинама самита Азијско-пацифичке привреднесарадње (АПЕЦ), који би касније овог месеца требало да се одржи у јужнокинеском граду Шензену. Ипак, још није јасно хоће ли до таквог сусрета заиста доћи.Пекинг мучи украјинско питањеКина зазире од тога да Путину пружи платформу за постизање договора с Вашингтоном о Украјини. Такав би потез био у супротности са ставом Пекинга да мировни преговори морају да укључују Украјину и Европу. Си је на то, чини се, упозорио још прошленедеље. Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, који је боравио у посетиПекингу, изјавио је за немачку телевизију да му је Си током њиховогсусрета јасно дао до знања како не сматра да ће САД, Русија и Кина у Шензену расправљати о судбини Украјине.&quot;На његовомсе лицу могла видети узнемиреност. Чак је упитао одакле потичу такве гласине&quot;, рекао је Штајнмајер. &quot;Изричито је нагласио да је реч о европском сукобу и да Европљани морају да седеза преговарачким столом&quot;, додао је.Украјински председник Володимир Зеленски такођеје изразио резерве према могућим разговорима. &quot;Заиста не желим да се догоди &lsquo;Јалта 2, 3, 4&lsquo;, односно нова подела утицајних сфера&quot;, рекао је Зеленски прошленедеље, према извештајуукрајинске државне новинске агенције Укринформ.Фото: Economou/NurPhoto/Shutterstock Editorial/ProfimediaНеки у Кини тајни договор постигнут на конференцији у Јалти пред сам крај Другог светског рата сматрају издајом, истичу аутори. Тадашња кинеска националистичка влада била је присиљена да се одрекнесвојих претензија на подручје данашње Монголије иСовјетима препустипосебна поморска, саобраћајнаи трговачка права у Манџурији, на североистоку Кине. Стога, састанак на којем би данас учествовале три највеће светске нуклеарне силе тешко би се уклопио у слику коју Пекинг настоји да створио себи као заговорнику интереса слабијих држава - у стварности, Кина се не устручава да покажесвоју моћ према мањим земљама попут Филипина, напомињу Пирсон и Ванг.Већ сама та слика отворила би питања&quot;Без обзира на то о чему би Путин, Си и Трамп разговарали, сама слика њихова сусрета отворила би питање подразумева ли то својеврсни договор великих сила о заједничком управљању светом, којим би се занемарили интереси мањих држава&quot;, тумачи ЈозефТоригјан, историчаркоји проучава Комунистичку партију Кине са Америчког универзитетау Вашингтону. &quot;За Кинезе би заиста било иронично када би ипак закључили да је тространи састанак, из неког разлога, вредан одржавања&quot;, додао је.Трамп је изјавио како би на тространом састанку са Сијем и Путином у Шензену желео даразговарао денуклеаризацији. Последњи споразум о контроли нуклеарног наоружања између САДи Русије истекао је у фебруару, док Кина убрзано развија свој нуклеарни арсенал. Али, за Пекинг је та тема неприхватљива полазна тачка за преговоре. Под Сијевим вођством Кина је напустила деценијамастару стратегију одржавања арсенала који би јој осигуравао тек &quot;минимално одвраћање&quot;. Уместо тога, Пекинг гомила залихе нуклеарног оружја које би једнога дана могле да досегнунивоарсенала Вашингтона и Москве, а истовременосе опире увођењу ограничења у развој нуклеарног наоружања.Фото: Elvis Barukcic/AFP/ProfimediaКина такођерасполаже знатно мањим бројем нуклеарних бојевих глава &ndash; процењује се да их има 620 &ndash; у поређењуса више од 5.000 колико их имају Русија и Сједињене Државе, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ). На питање да ли би Кина пристала да разговарао денуклеаризацији са Сједињеним Државама и Русијом у Шензену, портпаролкакинеског Министарства спољних послова Мао Нинг прошлог мјесеца је избегла директанодговор. Изјавила је да су Сједињене Државе те које сносе примарну одговорност за нуклеарно разоружање, додајући да би било &quot;неправедно, неразумно и нереалистично&quot; тражити од Кине да учествује у преговорима о нуклеарном разоружању.Ипак, кинески аналитичари сугеришу да би Пекинг могао да пристанена разговоре о неком ужем скупу питања. Зао Лонг, стручњак за сигурност са Шангајског института за међународне студије, каже да би Кина можда била отворена за разговоре о смањењу ризика од нуклеарног сукоба. То би могло да укључујепобољшање комуникацијских канала током криза иосигуравање људског надзора над доношењем одлука о употреби нуклеарног оружја, чак и у ери вештачкеинтелигенције, питању о којем су се Кина и Сједињене Државе усагласиле 2024. године.Кина зазире од одговорности за успехИпак, упркос свим резервама, мало је вероватно да ће Пекинг одбити Трампа и Путина, сматра Рyан Хас, бивши професионални дипломата и званичникза националну безбедност у Белој кући, који данас ради у институту Брукингс. Хасје недавно посетио Пекинг, где се састао са кинеским званичницимаи научницима заинтересиранимза разговор о томе штаТрамп жели да постигметространим састанком.Фото: American Photo Archive/Alamy/ProfimediaСтекао је утисак да Пекинг жели да искористипредности историјскогсусрета, али истовремено зазире од одговорности за његов успех. &quot;Си поправилу избегава преузимање одговорности за дипломатске догађаје високог профила чији је исход неизвестан, па ће овај догађај кинеску страну извести из њене зоне комфора&quot;, рекао је Хас.За многе западне званичникеКина има кључну улогу у утицају на Москву јер је Русија постала изразито зависна од Пекинга, како у дипломатском тако и у привредномсмислу. НАТО је 2024. године оптужио Кину да је &quot;кључни чинилацкоји омогућује руски рат против Украјине&quot; те је позвао да обустави испоруке &quot;компоненти за оружје&quot; и друге технологије потребне Кремљу за обнову његових војних капацитета. Но, из перспективе Пекинга, Кина има мало везе са сукобом чијем избијању није помоглаи у којем није пружила војну подршкуниједној страни, наводе аутори. Неки кинески аналитичари сматрају да би највише што би Пекинг могао да учинибило то да омогући одржавање разговора, истовременонастојећи да се оградиод представеда може да извршавапритисак на Кремљ.&quot;Ако Сједињене Државе и Русија желе да разговарају, Кина им не може рећи да то не чине&quot;, рекао је Сонг Гуојоу, стручњак за односе САДи Кине са УниверзитетаФудан у Шангају. Ако би се тројица челника састала и ако би се на дневном реду нашла Украјина, каже, Кина би једноставно била &quot;посредник у дијалогу, домаћин који осигурава платформу и неутрални проматрач&quot;, закључују Дејвид Пирсон и БериВанг за Њујорк тајмс.БОНУС ВИДЕО:

Си треба да реши, УКР стрепи! Договор који би променио свет

Ваш коментар

Топ коментари

Šetač