Сви коментари - ДОЊЕЦК НЕКАДА БИО СЛАВЕНОСРБИЈА: Откуд Срби у Донбасу? У Украјини и данас постоје Вршац, Смедерево...

Османско продирање на Балкан изазвало је велика миграциона кретања српског народа северно од Саве и Дунава. У Хабсбуршкој монархији Срби су у 16. веку стекли посебан статус - војника граничара. Како би одбранила своје територије хабсбуршка власт циљано је организовала и насељавала Србе у погранична подручја која су збирно названа- ВојнаКрајина. Та подручја простирала су се у периодуод 16. до 18. века од Лике и Кордуна до Баната.Бечки двор је у новопридошлим Србима видео нове граничаре те су они упућивани да се населе у ширем појасу аустро-турске границе. Другим речима, њихов долазак на тло Аустријског царства посматран је као појава која се није могла избећи, али која се, заузврат, и те како могла добро искористити у смислу додатног ојачавања својеврсне одбрамбене тампон-зоне на аустро-турској граници.Положај новопридошлих Срба подразумевао је њихово постепено и тегобно укључивање у државноправни систем Аустријског царства, као и преузимање свих оних обавеза, најчешће војноодбрамбених, како би осигурали могућност да се дугорочно настане на тим подручјима.Фото: АхриваУ историјском памћењу српског народа најпознатије сеобе биле су она из 1690. године када је под вођством пећког патријарха Арсенија III Чарнојевића, када група од око 30.000 Срба населила простор данашње Војводине. У историографији позната је као Велика сеоба Срба. Друга сеоба догодила се 1740. годинепод вођством патријарха Арсеније IV Јовановића.Иако је главни правац миграционих кретања био усмерен ка територијама Хабсбуршке монархије, национална историја памти и случајеве миграција на исток, и то у Украјину, тада пограничну земљу великог Руског царства.За разлику од ранијих сеоба, одлазак Срба граничара у царску Русију није имао масован карактер и до њега је дошло доста касније.Догодило се то у првој половини 18. века када је Османско царство под притиском војних успеха Хабсбуршке монархије почело да стагнира, па је и самим тим положај Срба у тадашњој војној крајини почео да слаби.Српски официри у аустријској војсци, незадовољни третманом у војсци и обавезана које су аустријске власти почеле да намећу на подручју војних регименти, одлучили су да потраже боље услове.@1НиколаМирковиц @јцхрибуиссон 2/2 Словианосербск #Украине пас лиенс +бриллантс q лиенс фратернелс&quot; сербе руссе косак пиц.тwиттер.цом/QдХјцQQwЈФ&mdash; Погледи ФР (@ПогледиФР) Марцх 14, 2014Најзаслужнији за формирање друге српске насељеничке области уРусијибили супотпуковник аустријскиЈован Шевићи пуковник хусарскиРајко Прерадовић.Јован Шевић борио се за опстанак војних крајина у Банату и Бачкој. Када је постало јасно да ће бечки двор дефинитивно развојачити (укинути) војне области и интегрисати их у цивилни систем, Шевић је одлучио да емигрира у Русију. Развојачењем војне крајине Срби су изгубили војничке привилегије и постали обични поданици царства са свим финансијско-економским обавезама према цивилним властима.Након дуго перипетија са аустријским властима око издавања пасоша и допуштења да одпутује у Русију, најзад се новембра 1750. године обрео у Петрограду. Шевић јебио један од првих високих официра који је напустиоХабзбуршку монархијуи прешао у Русију, и тиме отворио врата заталас миграција Срба у ту земљу. Ступио јеу контакт са царским двором у Петрограду где му је обећан чин генерала и одобрење да се са саборцима настани у Русији.Постепено је продао сву своју имовину и тајно убеђивао друге официре да му се придруже.У замену за прекопотребну војну подршку, Јелисвета И је обец́ала мушкарцима &quot;плодну земљу&ldquo;. Напади кримских Татара против украјинских Козака вец́ су помогли да се Русија гурне у разорни рат са Турском, који је трајао од 1735. до 1739. године.Септембра 1752. године Шевић је са својом групомСрбаисељеника стигао у Русију.Кијевје било главно колонизационо пријемно место за добијање војног распореда и колонизационог права. Њих су у Кијеву упутили код Хорвата уНову Србију, а што је сметало Шевићу. Крајем фебруара и почетком марта 1753. године Сенат је одлучио после разматрања, да ови Срби запоседну Украјинску линију (гранични ланац) и изврше насељавање на простору између рекаБахмутиЛугањ. Планирано је да се ту настани 3.000-5.000 војника, по угледу на Нову Србију. Прерадовић и Шевић су постали руски генерали.Многи не знају да је у Украјини у 18. веку живела колонија Срба 👇 пиц.тwиттер.цом/WрРФвхxф7Л&mdash; ФикоР (@ФикоР87) Фебруарy 27, 2022Декретом Сената 1753. године основана је Славо-Србија. Држава је тражила православне војнике за службу у мобилним војним јединицама који би могли да обезбеде прекограничну одбрану јужних степа, обезбеде и прошире руски приступ Црном мору и изграде мрежу пограничних утврђења.Постојала су два одвојена погранична подручја у која су слати Срби и други балкански досељеници. Прво, основано 1752. године, названо је Нова Србија. Вец́ина територије се налазила у данашњој Кировоградској области у Украјини. У поменутим областима тих година населило се пар хиљада Срба.Многи не знају да је у Украјини у 18. веку живела колонија Срба 👇 pic.twitter.com/WrRFvhxf7L&mdash; FikoR (@FikoR87) February 27, 2022Црњански писао о њимаПисацМилош Црњанскије описао миграцију у Русију 1752. године у романуСеобе. Територија некадашње Славеносрбије данас је у саставу украјинскеЛуганскеиДоњечке области. Симеонов синАлександар Пишчевићу својим мемоарима детељно описује та насељавања и разлоге сукоба Хорвата и Шевића, око првенства.Административни центар тзв. &quot;Славјаносербије&quot; је био Бахмут (од 1924. Артемивск). &quot;Славеносербија&quot; је, као административна јединица, на исти начин као и &quot;Нова Србија&quot; изгубила свој статус, али су се трагови уградили у само име овог округа.Монумент ин Словианосербск, Славо-Сербиа, формер #Украине, тодаy #Луганск Пеопле Републиц.Серб, Руссиан &amp; Украиниан пиц.тwиттер.цом/ЦИ6м2фзнЗ6&mdash; Адам (@Дариусдепад) Аугуст 13, 2014Шевићевсрпски пук из Славјаносербије, је 1764. године бројао само 1262 граничара. Царске власти су тада оба спојила у јединствени,Бахмутски хусарски пукса седиштем штаба уБахмуту. Царским указом1764. године Славјаносербија је са утврђеном &quot;Украјинском линијом&quot; названаЕкатаринска провинција новоросијске губерније. Иста српска војничка територија је 1775. године додата Азовској губернији.Трагови српског идентитетаО постојању Срба на просторима Лугањске и Доњецке области сведоче и бројни топоними српског порекла који су се до данас задржали у тим срединама.Српски досељеници су у значајном броју почели да подижу своје насеобине, а давали су им имена својих родних места те се данас у срцу Украјине налазе вароши Панчево, Смедерево, Земун, Вараждин, Вуковар, Бечеј, Сентомаш, Чонград, Сомбор, Турија, Мошорин, Бешка и многих других.Поред топонима, веома често се може наићи и на презимена као што су Хорват, Вујић, Милорадовић, Стратимировић, Удовички, Аврамов, Степанов... Наравно, након административног гашења области, а услед непобитне културолошке и етимолошке сродности, дошло је до брзе асимилације.Вести о Србима који су се одселили у Русију педесетих година 18. века било је и век касније, у време припрема за обележавање стогодишњице доласка Срба из завичаја уукрајинскестепе. О томе драгоцене податке даје писмо официра у пензијиПавла АрсенијевићаизЈелисаветграда, упућенопатријархуРајачићу1852. године. У њему Арсенијевић помиње потомке знаменитихСрбакоји су живели на бившем подручјуНове Сербијеи Славјаносербије. Остало је записано да је као једини преостали Србин у некадашњој Славјаносербији 1837. године живео извеснистогодишњак, поручник Милутинов.За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ДОЊЕЦК НЕКАДА БИО СЛАВЕНОСРБИЈА: Откуд Срби у Донбасу?

Ваш коментар

Топ коментари

Zed

jo

sMiley

jok

Nor

bilja

sini