GDE JE STALA UKRAJINA? Od ponosa SSSR-a do glavnog oponenta

Kada je popularni američki nedeljnik &quot;NJuzvik&quot; 1990. godine govorio o budućnosti Evrope, pozivajući se na mišljenja tadašnjih geopolitičkih stručnjaka, zaključio je kako će 21. vek biti vekprosperiteta prostora sojvetskih republika. U pogledu Ukrajine predviđalo se da bi eventualno &quot;Zapadna Ukrajina&quot; mogla imati polunezavisan status.Sa ove distance posmatrano, to izgleda nerealno i sumanuto obzirom na aktuelna dešavanja u Ukrajini. Druga sovjetska republikapo veličini i privrednoj moći, odlučila je da promeni točak istorije i usmeri se u potpuno drugom pravcu od onog predviđenog. Umesto da bude u ekonomskoj i političkoj sprezi sa zemljama bivšeg SSSR-a na šta je dodatno upućuju kulturne, jezičke i istorijske veze, danas smo svedoci situacije da Ukrajina aktivno želi da revidira svoju ulogu.Odgovor na ovaj kontrast treba potražiti pre svega u istoriji, odakle uzroci uvek i kreću.Foto: VikipedijaIme Ukrajina prvi put se pominje u 12. veku i potiče od staroslovenske reči &quot;krajina&quot; koja na svim slovenskim jezicima označava zemlju, odnosno granični pojas. Dakle, moblo bi se reći da je ona po potencijalima najveća i najbogatija slovenska krajina.U Sovjetskom Savezu teritorija ukrajine činila je negde oko 3% celokupne teritorije, dok jenjeno stanovništvo učestvovalo u ukupnoj populacijisa 1/5 stanovništva. Sa druge strane, privredno posmatrano to je bio jedan od daleko najkompletnijih i najrazvijenih oblasti saveza. Reklo bi se sovjetska spona sa ostatkom Evrope.O njenoj važnosti i značaju u SSSR-u dovoljno svedoči i poslovičnatvrdnja da je Ukrajina žitnica Saveza. Pored toga ne treba gubiti iz vida ni značajna rudna bogatstva - ugalj, gvođže, fosfat, prirodni gas... Četvrtinu sojvetske protivodnje čelika i industrijskih kapaciteta nalazili su se upravou Ukrajini.Relativno jakoprirodnobogatstvo republike poslužilo je ukrajinskim nacionalistima krajem 1980-ih da aktuelizuju temu otcepljenja i nezavisnosti.UKRAJINSKI PARADOKSČak i pri površnoj analizi istorije Ukrajine i ukrajinskog naroda, uočava se jedna vidljiva antiteza. Upravo u srcu njene današnje teritorije, formirana je Kijevska Rusija, prva državna organizacija ruskog (slovenskog) etnosa.Od 13. veka počinju velika migraciona kretanja mongolskih i tatarskih plemena koja su za neko vreme odvojila Ukrajinu od ostatka ruske države. Središte ruske političke snage prezilo je postepeno na sever, ka Moskvi.Od polovine 17. veka dolazi do vraćanja raskinutih veza. Kijevski hetman dolazi pod zaštitu moskovskog cara, a geografske celine Rusija i Ukrajina dolaze ponovo pod okrilje jedne državne zajednice.Jasno je da odnos Rusije i Ukrajine nije bio uvek idiličan. Kao i svako carstvo, i rusko je težilo centralizaciji države koja je u Ukrajini doživljavana kao pritisak koji je postepeno stvarao i antagonizme.Foto: ProfimediaIpak, kroz čitav taj period Kijev je uspevao da sačuva svoje jezičke, kulturne i verske osobenosti, koje su razvijane unutar jedinstvenog ruskog (slovenskog) etničkog korpusa.Samo u 20. veku Ukrajinci su dva puta proglašavali nezavisnost, koju je obično pratila i težnja za stvaranjem nacionalne, autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve. Pitanje jedinstvene crkvene jurisdikcije ostalo je sve do danas nerešeno. Na prostoru Ukrajine danas egzistira i ruska, autonomna i ukrajinska autokefalna crkva.Suživot i iskustvobratskih slovenskih naroda u Sovjetskom Savezu umanjio je verske elemente društva. U uslovima diktirane ekonomije, na površinu su izbila pitanja životnog standarda.Političkim i ekonomskim slabljenjem rastao je pokret za nezavisnost Ukrajine. U fokusu se najpre našlo pitanje referenduma u Krimskoj oblasti. Za Ukrajince i Ruse on je bio od velikog istorijskog i simboličnog značaja.Pripajanje Krima Ukrajinskoj republici 1954. godine pravdalo se tobože ekonomskim razlozima i potrebom za jačom ekonomskom integracijom tog kraja. U Rusiji do danas preovladava tumačenje da je Hruščov tada revidirao istorijskugranicuu korist svojih sunarodnika, na uštrb Rusa.Sa druge strane, pojedini Hruščovljev potez ocenjuju kao iskupljenje za Staljinovu borbu protiv &quot;ukrajinskog buržoaskog nacionalizma&quot;.Foto: Profimedia/Arhiva NovostiU svakom slučaju, Krim je pokazalo se početkom 1990-ih postao bitna jabuka razdora Moskve i Kijeva. Disolucija Sovjetskog Saveza uticala je neminovno na još napetija teritorijalna sporenja. U deobama sovjetskih republika Rusi su morali da se zadovolje statusom kvo. I pored brojne populacije u otcepljenim republikama nisu mogli ništa da promene.Istini za volju, vlasti u Moskvi imali su dosta razumevanja za potrebe Kijeva. Lideri dveju zemalja sklopili su niz bilateralnih sporazuma, među kojima su i dogovori da se ne pokreću međusobni teritorijalni sporovi i da se Ukrajini &quot;otvorevrata&quot; za ulazak u potencijalnu zajednicu suverenih republika.Kijev se proglašavajući punu nezavisnost, ogrešio o tu ključnu sponu dogovora, iako zvanični Kremljgodinama nakon proglašenja nezavisnosti nije potezao pitanje teritorijalnog nasleđa.Politički vrh obe zemlje tokom 1990-ih bio je svestan osetljivosti tih pitanja. I tada kao i sada, demografija Krimskog poluostrva, kao i oblasti Donbasa pokazivala je činjenicu da Rusi u njima čine relativnu većinu.Pitanje Ukrajinske teritorijalne celovitosti, onakve kakva je izašla iz Sovjetskog Saveza, može da bude predmet zahteva i drugih susednih država. Ne treba gubiti iz vida činjenicu da su još neketeritorijedanašnje Ukrajine u istorijskom i nacionlanom smislu pripadale susednim zemljama. Tako na primer, oblast severne Bukovine, Rumuni neretko posmatraju kao svoju istorijsku i etničku celinu. Isto tako i Belorusija može da istakne pitanje Žitomirske oblasti, a deo zapadne Ukrajine, drikarpatski deo pre drugog svetskog rata potpadao je pod teritoriju Čehoslovačke. U Poljskoj se krajem prošlog veka otvoreno pričalo o teritorijama zapadne Ukrajine koje su nekada bile pod njihovom vlašću.Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

GDE JE STALA UKRAJINA? Od ponosa SSSR-a do glavnog oponenta

Ваш коментар

Топ коментари

Dane