МЕША: "По националности сам Србин, из муслиманске породице"

Српски књижевник Мехмед Меша Селимовић (1910-1982) писац једног од највећих романа на српском језику &ldquo;Дервиш и смрт&rdquo;.Мехмед Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године је радио као професор Грађанске школе, а потом је 1936. постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.Селимовић, како је сам открио &ndash; потомак је српске породице Вујовића &ndash; завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли.По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а после рата је био директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор &ldquo;Босна-филма&rdquo; и главни уредник издавачке куће &ldquo;Свјетлост&rdquo;.Због прогона, којем су га подвргли босански комунисти, прешао је у Београд и у њему остао до смрти.Фото: Новости архиваМеша Селимовић био је члан Српске академије наука и уметности.Роман &ldquo;Дервиш и смрт&rdquo;, један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човековог живота у трагичним околностима и рефлексијама о људској егзистенцији.Овај роман је инспирисан личном трагедијом писца, пошто је Мешин брат, такође партизан, стрељан крајем рата из баналног разлога &ndash; узео је комад намештаја из магацина.Меша Селимовић је у неколико наврата објаснио своју националну припадност и свој поглед на БиХ.У тестаменталном писму Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић наводи:&ndash; Потичем из муслиманске породице, а по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика.Фото: Новости архиваОн је написао и да једнако поштује своје порекло и своје опредељење, јер је везан за све што је одредило његову личност и рад.&ndash; Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем&hellip;- Ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтевом да се оно сматра пуноважним биографским податком - навео је тада Селимовић.У својој књизи &ldquo;Сјећања&rdquo; Селимовић истиче да је &ldquo;ужасан геноцид који су усташе почеле да проводе против Срба у БиХ, нечувени злочини на које се ухо тешко могло навикнути, јер такво масовно варварство није било познато у историји, страдање читавих српских крајева, затирање свега живог &ndash; све то је натеривало човека да се одреди, или да се супротстави или да се деморалише.(Ало)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

МЕША: "По националности сам Србин, из муслиманске породице"

Ваш коментар

Топ коментари

MILORAD MIJATOVIC

Poridica