МОРАЛИ СМО ДА СЕ СЕЛИМО: Бојан о тешком детињству и рату

Бојан се на самом почетку дотакао свог посла, те открио да је за музику везан од малих ногу и да је никада не би напустио.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Bojan Vasković Lexington (@bojanvaskovic_official)- Некако сам навикао да у животу гледам напред и све те боли као да их није ни било. Памтим лепе тренутке и гледам напред, тако је најздравије. Никад нисам желео да одустанем од музике, ниједне секунде! Песма може да каже једну поруку, уметничка слобода је ту, али не подноси сваки тререт и бол на исти начин. Кад човек научи да се бори на време кроз живот, онда му и те неке боли лакше падну. Све је из главе - прича певач, па наставља:- Кажу да су за мушкарце ове 40. године најбоље, ја мислим да ми је свака била добра. Живот ме учи сваки дан, али оно што је најважније јесте то да идем дигунуте главе, да устанем кад паднем, али то је широка тема. Родио сам се 83. године, од своје неке пете године живота, односно откако памтим себе, пентрао сам се на столицу и певао хитове који су тада били актуелни. То су биле неке најплодносније године за музуку.Васковић се осврнуо и на ратни период у Босни и Херцеговини, којем је присуствовао као дете.Прикажи ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Bojan Vasković Lexington (@bojanvaskovic_official)- До рата је било супер, па онда се десио рат, али смо и те године током рата прегурали. Детињство, радост, дружење... Променио сам много градова, али стекао сам и много пријатеља, то је био неки мој крст који сам морао да носим, али имао сам лепо детињство. Један период сам био раздвојен од родитеља, то ми је можда највише недостајло, али ми ништа материјално није мањкало, иако нисмо било превише имућни. Због ратних околности нисмо били заједно, али то није дуго трајало. Имам старију сестру, пет година је старија од мене, увек смо се слагали одлично - истиче фронтмен групе &quot;Лексингтон&quot;, па наставља:- Почео сам Основну школу у Сарајеву, а затим од 5. до 8. разреда сам завршио у Београду. Морали смо да се селимо, рат не бира време и место. То су неке ствари које те ојачио, човек се научи да се бори. Имали смо све у животу, дошао је рат и однео све, и онда хајмо све из почетка. То је најтеже пало родитељима. Тада сам имао непуних 9-10 година, то је једно исткуство које човек доживи не својом жељом, није било лагано, али трудим се да гледам напред и некако сам то већ научио. Некада нисам имао ни снаге ни воље, година, искутства за то, али сад се већ ретко враћам на то - закључује Бојан у емисији &quot;Премијера - Викенд Специјал&quot;.За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

МОРАЛИ СМО ДА СЕ СЕЛИМО: Бојан о тешком детињству и рату

Ваш коментар

Нема коментара