ИЗ КРИЗЕ УЗ ПОМОЋ ПОРОДИЦЕ: Декијеви успони и посртања

Црвену звезду је до овог успеха са клупе водио наш прослављени играч и бивши репрезентативац Дејан Станковић којем је ово трећа титула шампиона Србије. Уз ове успехе, Станковић је у тренерској каријери уписао и једно освајање Купа Србије, као и сапажене резултате у европским такмичењима.Фото: МВКако је Станковић, тадаперспективни, млади фудбалер римског Лација,пре нешто више од двадесет година причао о својој фудбалској каријери, Црвеној звезди, али и супрузи Анипрочитајте у чланку из &quot;ТВ Новости&quot; који вам овога пута преносимо у целости:Дејан Станковић, иако млад, већ је афирмисан на међународној фудбалској сцени. Некадашња велика нада Црвене звезде, тренутно брани боје римског Лација, трећу годину заредом. Још у Београду имао је статус звезде, а његове одличне игре, нарочито против Кајзерслаутерна, на најбољи могући начин препоручиле су га власнику Лација Серђу Крањотију. Брзо се прилагодио начину живота на Апенинском полуострву, али не и на игру у тамношњем првенству.Фото: Архива ТВ Новости- На италијански начин игре нисам могао одмах да се привикнем &ndash; каже Дејан. - За њихов &bdquo;калчо&ldquo; играч треба да буде довољно, да кажем, намазан. Руку на срце, имао сам проблема и са местима у тиму, јер ме је тренер Ериксон, фудбалски речено, бацао са позиције на позицију, час у средину, час у одбрану, а понекад сам био и у нападу. То све за младог играча може да буде кобно, нарочито ако се тек отисне у професионалне воде.Ипак, његове играо је све боље и, после Лацијеве утакмице са Партизаном у Београду, на којој је био један од најбољих појединаца, Дејан се избори за стално место у првом тиму.- Некако су се све коцкице сложиле у том тренутку. Морам признати да сам имао велику подршку саиграча, а нарочито, Синише Михајловића, који ми је пуно помогао да се прилагодим италијанском начину размишљања на терену &ndash; истиче Дејан и наставља: - Веома ми је било битно да ме навијачи прихвате, то ми је помогло да се извучем из кризе.Фото: Архива ТВ НовостиИталијански навијачи су доиста посебна прича:- За њих је фудбал више од живота, смисао постојања, шта ли. То је стварно тешко схватити.По Станковићевим речима навијачи Лација су у томе нешто посебно. По политичком опредељењу су десничари, па се на утакмицама понекад могу видети и Мусолинијеве слике. На другој страни су навијачи Роме, који су бројнији и припадају сиромашнијим слојевима, те им је идеологија другачија. Дерби између ове две екипе за цео град представља посебан догађај, нарочито од како су обе екипе у врху табеле, као сада. Цео Рим застрт је бојама ова два клуба. Њихов ривалитет нешто је невиђено, али у Дејановом срцу ипак је значајнији београдски вечити дерби, који како он каже, не постоји нигде на свету.Слично мисли и о велелепним стадионима по којима се види да је на Апенинима уложено много пара у фудбал.- Заиста је посебан доживљај играти на Олимпику или Сан Сиру пред препуним гледалиштем, али ипак морам призати да ми је Маракана остала заувек у срцу.Фото: Архива ТВ НовостиО италијанском начину живота, на који се брзо прилагодио, Станковић каже:- Мислио сам да су нам сличнији, иако ми се свиђа њихов стил живота. Италијане бије глас да лагодно живе, што понекад није тачно, ипак су доста опуштенији од већине западњака. Њихов ритам је тачно прилагођен њиховом темпераменту. Изјутра пре посла морају обавезно да попију капућино, а пауза за ручак између један и пола три је неприкосновена. Увече, наравно, имају ритуал око вечере, а на менију се готово обавезно налазе шпагете.Што се њихове кухиње тиче, Дејан је хвали и мисли да, поред тога што је укусна, идеална је за спортисте. Не садржи пуно меса, али зато обилује пастама да прсте полижеш. Италијани су велики гурмани и ниједан оброк не могу да замисле без црног вина које се, заиста, идеално уклапа у целу њихову кухињу.Супруга Ана је Дејану велика подршка, а заједно су још од београдских дана. Она му пуно помаже да превлада све играчке кризе. Иначе, Ана је рођена сестра словачког репрезентативца и члана Црвене звезде Миленка Аћимовића, са којим је Дејан одличан пријатељ. Пре осам месеци Дејан и Ана су добили принову, сина Стефана.Фото: Архива ТВ Новости- Од тог тренутка све ми изгледа потпуно другачије. Тај осећај који имам откако се Стефан родио уопште не могу да опишем. Карантини у које идемо падају ми све теже, па просто не могу да сачекам да се вратим кући.Ново искуство у његовом животу било је и целодневно чување Стефана.- Цео дан који сам провео са њим био ми је предиван, али ипак када се Ана вратила био сам мртав уморан. Заиста јој се дивим, свака јој част, не знам како све постиже &ndash; искрен је Дејан.Фото: Архива ТВ НовостиИграчка криза у којоj се овај млади ас тренутно налази, сви се надају, брзо ће проћи. Гест незадовољства који је начинио на утакмици са Словенцима свакако није био спортски, али овај младић заслужује селекторово стрпљење и адекватан третман, јер је уз Кежмана, Ивића, Дуљаја и остале сигурна будућност југословенског фудбала. И он сам би морао показати стрпљивост, која је одлика великих играча, и верујемо да то зна.* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве &quot;Новости&quot;, а овај чланак је изашао у &quot;ТВ Новостима&quot;, 2001. године. *За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ИЗ КРИЗЕ УЗ ПОМОЋ ПОРОДИЦЕ: Декијеви успони и посртања

Ваш коментар

Нема коментара