КО ЈЕ БИО ЧИКА ЉУБА? Чувена је његова улица у Београду

Ипак, наклоност је била обострана &ndash; и Љуба је ценио и искрено се дивио Милици, величао ју је у својим стиховима, славио њене &ldquo;лепе песме&rdquo; и &ldquo;чуства права&rdquo;.Упознали су се у Београду 1851. године, што је свакако био тренутак који је одредио даљи Миличин љубавни живот. Од тог тренутка она је лебдела између романтичних емоција и пријатељства, ипак никада се није усудила да дозволи да њене чежње испливају на светлост дана&hellip; Љуба је био најприсутнији човек у њеном животу, и како је сматрала најбољи српски песник. Песме које је желела да објави увек би прво слала њему на читање. На њеном столу увек су могле да се виде Ненадовићева &ldquo;Шумадинка&rdquo; или &ldquo;Путничка писма&rdquo; као и његова фотографија у црном плашту.Чак је и Вук Караџић проводаџисао да се Милица уда за Ненадовића, а њу је, како је записала, после тога било стид да се према песнику &ldquo;понаша сестрински&rdquo;.На концу свега њена љубав је занавек остала платонска и никада се није удала, а исти случај био је и са Чика Љубом &ndash; остао је нежења.У најстрожем центру града, ушушкана и у &ldquo;дебелом&rdquo; хладу, мирна и тиха, а опет ужурбана и урбана, &ldquo;чучи&rdquo; уличица, коју увек бирамо када хоћемо да избегнемо метеж и вреву&hellip; Колико сте само пута прошли Чика Љубином, &ldquo;галопом&rdquo; или ситним корацима, заокупљени различитим мислима, а никада се нисте запитали по коме заправо носи име? Ко је уопште био чика Љуба?Београд се достојно одужио Љубомиру Љуби Ненадовићу, професору, дипломати, новинару, академику, поети, доделивиши улици у самом центру граду његово име. Заправо, надимак&hellip; Јер Ненадовића, тог интелектуалца благе нараве и јуначких породичних корена, сви су из милоште звали Чика Љуба.&ndash; Љубомир Ненадовић рођен је у Бранковини код Ваљева у једној од најугледнијих и најзнаменитијих породица у Србији, која је задужила домовину кроз генерације и поколења&hellip; Син је чувеног војводе из Првог српског устанка, првог Карађорђевог дипломате и писца &ldquo;Мемоара&rdquo;, Проте Матеје Ненадовића, а унук кнеза Алексе, којег су дахије погубиле у сечи српских кнезова почетком 1804. године.Љубу Ненадовића красило је европско образовање и космополитски дух, припадао је првом нараштају младих Срба који су се школовали у иностранству, говорио је неколико светских језика и био интелектуални див свог времена. Његово перо било је бритко, али надасве пуно ведрине, досетљивости и хумора, са главним циљем да забави и поучи душу читаоца&hellip; Стваралаштво чика Љубе обојено је једноставношћу, питкошћу и срдачношћу.Фото: Принтскрин/ Фејсбук/Sirom zatvorenih ocijuНа концу свега њена љубав је занавек остала платонска и никада се није удала, а исти случај био је и са Чика Љубом &ndash; остао је нежења.У најстрожем центру града, ушушкана и у &ldquo;дебелом&rdquo; хладу, мирна и тиха, а опет ужурбана и урбана, &ldquo;чучи&rdquo; уличица, коју увек бирамо када хоћемо да избегнемо метеж и вреву&hellip; Колико сте само пута прошли Чика Љубином, &ldquo;галопом&rdquo; или ситним корацима, заокупљени различитим мислима, а никада се нисте запитали по коме заправо носи име? Ко је уопште био чика Љуба?Београд се достојно одужио Љубомиру Љуби Ненадовићу, професору, дипломати, новинару, академику, поети, доделивиши улици у самом центру граду његово име. Заправо, надимак&hellip; Јер Ненадовића, тог интелектуалца благе нараве и јуначких породичних корена, сви су из милоште звали Чика Љуба.Фото: Архива Новости&ndash; Љубомир Ненадовић рођен је у Бранковини код Ваљева у једној од најугледнијих и најзнаменитијих породица у Србији, која је задужила домовину кроз генерације и поколења&hellip; Син је чувеног војводе из Првог српског устанка, првог Карађорђевог дипломате и писца &ldquo;Мемоара&rdquo;, Проте Матеје Ненадовића, а унук кнеза Алексе, којег су дахије погубиле у сечи српских кнезова почетком 1804. године.Љубу Ненадовића красило је европско образовање и космополитски дух, припадао је првом нараштају младих Срба који су се школовали у иностранству, говорио је неколико светских језика и био интелектуални див свог времена. Његово перо било је бритко, али надасве пуно ведрине, досетљивости и хумора, са главним циљем да забави и поучи душу читаоца&hellip; Стваралаштво чика Љубе обојено је једноставношћу, питкошћу и срдачношћу.Занимљиво је, међутим, да је највећи траг у историји српске књижевности оставио кроз своје путописе, пет књига писаних у облику писама. То су &ldquo;Писма из Швајцарске&rdquo;, &ldquo;Прва писма из Немачке&rdquo;, &ldquo;Писма из Ииталије&rdquo;, &ldquo;Друга писма из Немачке&rdquo; и &ldquo;Писма о Црногорцима&rdquo;. Она немају толико уметнички, колико културолошки и историјски значај, а како је и сам Ненадовић истакао створена су тако да &ldquo;сваки читатељ има утисак као да су баш њему писана&rdquo;.&ldquo;Писма о Црногорцима&rdquo;, су настала као резултат преписке са кнезом Данилом. Љуба Ненадовић био је донекле опчињен Црном Гором и тамошњим народом, дивио се њиховом чојству и јунаштву. Драгоцена су и &ldquo;Писма из Италије&rdquo;, која сведоче о пријатељству и заједничком путовању кроз Италију са Његошем.Ненадовић је покренуо и часопис &ldquo;Шумадинка&rdquo;, који је са повременим прекидима излазио седам година. Међутим, како се стално подсмевао цензури, неретко и критикујући власт, лист је забрањен с образложењем да &ldquo;пркоси правитељству нашем&rdquo;.Оно што је за српску књижевност, просвету и културу Љубомир Ненадовић учинио немерљиво је &ndash; он је &ldquo;наследник&rdquo; Доситеја Обрадовића чију је традицију наставио и осигурао јој место у будућности.Данас, Чика Љубина улица спаја трг на коме је споменик Кнезу Михаилу и Улицу Кнеза Михаила, што је помало симболично &ndash; на овај начин два велика пријатеља остала су повезана и након смрти. Наиме, кнез Михаило и Љуба Ненадовић гајили су близак однос, и важили су за добре пријатеље. Након убиства кнеза, књижевник је дуго, дуго боловао и патио у тишини, посебно јер је у атентату учествовао један од његове браће.

КО ЈЕ БИО ЧИКА ЉУБА? Чувена је његова улица у Београду

Ваш коментар

Нема коментара