"УКЛЕТА РУПА" БЕОГРАДА: Како је заправо настао трг Славија

Динамичан, хаотичан, стилски неусклађен, помало недотеран и сив, али увек &ldquo;ужурбан&rdquo; и омиљен свима, јер баш ту почиње наша омиљена пешачка траса која води све до самог центра,трг Славија је на неки начин срце Београда. Славија обухвата просторизмеђу свих тих тако важних и лепих улица -улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.Трг Славија, урбанистички готово &ldquo;смешан&rdquo;, али диван у том свом &ldquo;лудилу&rdquo;, и пре свега централан и један од највећих градских тргова, некада је био само обична мочвара.Можете ли да замислите како се у другој половини 19. века на месту где данас круже аутомобили и тролејбуси &ldquo;ушушкао&rdquo;рит у ком су Београђани долазили у лов на дивље патке и друге барске птице?Овај крај тада је био познат као Симића Мајур, и као ловише и баруштина опстајало је у Београду све до1879. године када је један Шкот променио историју данашњег трга.Добар бизнисмен на СлавијиНаиме, тада је господинФренсис Макензи, у годинама које ће доћи надалеко уважаван и поштован човек,откупио овај простор од сина тадашњег председника српског парламента -Стојана Симића, исушио га, испарцелисао, урбанизао и наменио за даљу продају.Шкот је &ldquo;дебело&rdquo; зарадио на овој инвестицији, с обзиром да јеиздељене парцеле продавао Београђанима уз услов да на њима граде објекте искључиво од чврсте грађе.Баш тако је и започело је формирање градског трга који је до дана данашњег остао главни оријентир престонице и најважније саобраћајно чвориште.Макензи је био велики пријатељ Србије и Београда, имућан и образован човек, а о њему језабележено предање да је био &ldquo;најљубазнији, најпобожнији, најисправнији и најмилосрднији међу људима&rdquo;. Нашироко је помагао удовицама и сирочићима палих српских војника. Баш зато, у част овом племенитом човеку, Славија (цео просторизмеђу данашње Његошеве улице, Славије и Светосавског платоа) јепонела име &ldquo;Енглезовац&rdquo;(иронија Срба и тада се дала приметити, јер је он заправо био Шкот).Макензи је тада саградио и кућу, коју је назвао &ldquo;Салом мира&rdquo;, где су се често одржавали различити зборови, приредбе, али и страначка препуцавања, а на месту на коме је данас угњежден јавни паркинг. Кућа је 1910. претворенау Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета, да би после Првог светског рата била претворена у кафану &ldquo;Славија&rdquo;, а после Другог на истом месту уздизао се чувени биоскоп &ldquo;Славија&rdquo;.Данас,као успомена на човека који је заправо започео формирање Славије, стоји Мекензијева улица, једна од седам великих која се улива на кружни ток.Након Другог светког рата трг је добио име по истакнутом вођи социјалистичког покрета у Србији -Димитрију Туцовићу.Комунисти су посмртне остатке Туцовића преместили испод Славије, а на центру кружног тока подигли су му и бронзани споменик. Веровали или не,Славија је званично носила име &ldquo;Трг Димитрија Туцовића&rdquo; све до 5. октобра 2000. године, када јој је и службено враћено старо име.Проклетство Митићеве рупеНешто пре Другог светског рата велетрговац Влада Митић имао је у плану да сагради модерну робну кућу на Славији.Међутим, комунисти су му одузели имовину, укључујући и овај плац на коме је већ био ударен темељ. До дана данашњег тај простор није адекватно искоришћен.О тој, сада већ легендарној рупи, кружиле су различите приче -да је ту некада био рудник злата, али и да је ту био почетак тајновитих подземних партизанских пролаза.Почетком 80-их година градска власт је затрпала рупу и подигла парк без дрвећа, како хлад не би заклањао сунчани сат.Сат је десет година касније уклоњен због полагања камена темељца Дафимент банке, када је власница Дафина Милановић убацила је у рупу, за срећу, 1500 немачких марака. Ипак, малер је наставио да &ldquo;тера&rdquo; ово парче земље -банка је пропала, зграда никада није направљена, а овај простор и даље је популарна Митићева рупа.Да ли је прича о проклетству овог места само &ldquo;бајка&rdquo;; оставићемо да сами процените -довољно је да кажемо да јеод 1946. до 1980. на овом месту чак 26 пута започела изградња различитих пројекта. Сваки је неславно завршио.За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

"УКЛЕТА РУПА" БЕОГРАДА: Како је заправо настао трг Славија

Ваш коментар

Нема коментара