ДАНАС ЈЕ СПАСОВДАН: За њега говоре да је најсрећнији дан

Српскаправославна црква и њени верници данас славе Вазнесење Господње или Спасовдан, који је и слава града Београда, а у многим местима у Србији је и заветина - празник целог насеља. Овај празник пада 40 дана после Васкрсења Христовог и увек пада у четвртак шесте недеље после Ускрса и један је од десет празника посвећених Христу.Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не удаљују од Јерусалима него да чекају обећање Светог Духа, Господ је извео своје ученике до Витаније, подигао своје руке, благословио их и узнео се на небо. Тога дана Христос им је рекао:Идите по свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и тиме људе спасавају у вери - одатле назив Спасовдан. Као што се у Јерусалиму четрдесет дана после Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у Српској православној цркви организује Спасовданска литија. Спасовдан као крсну славу прославља и велики број православних верника.За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. У прошлости су чобани припремали крстиће од лескових грана, па их изјутра стављали на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадали су их и на њиве с усевима.Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од претхришћанских времена. Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: &quot;Свети Спасе -спаси душе наше!&quot;На Спасовдан се не ради да гром не бије и, како верују у лесковачком крају, не дође на човека &quot;лошотиња&quot; и да инсекти не опустоше њиве. Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање летине), ако то није учињено на Ђурђевдан.Понегде се веровало да не ваља окусити ново воће ако су неком деца умирала, док најпре не разделе сиротињи од тог новог воћа за душу своје деце, јер ће, у противном, на оном свету деца остати без тог оброка и гришће своје прсте уместо оброка, говорећи да су им га родитељи појели.Био је и обичај да се на Спасовдан, пре сунца, купа у реци или мору. Обавезно се клало јагње, као жртва свецу. Редовно се спремала цицвара. У прошлости су чобани припремали крстиће од лескових грана, па их изјутра стављали на кровове кућа и помоћних зграда, на торове и притворке, а забадали су их и на њиве с усевима.Наши стари нису пили млеко од Нове године до Спасовдана, а веровали су да на Спасовдан мушкарци не ваља да се брију, жене да се умивају а деца да се купају па то нису тог дана ни чинили. На Спасовдан никако не ваља спавати преко дана да се не би дријемало читаве године. На тај дан богатији су послије одласка у цркву позивали госте на ручак, а мање имућни су настављали дружење испред цркве гђе се народ окупљао и веселио.БОНУС ВИДЕО: $bp("my-player", {"id":"23759","width":"940","height":"529","video":"647674","autoplay":0,"shared":true});За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ДАНАС ЈЕ СПАСОВДАН: За њега говоре да је најсрећнији дан

Ваш коментар

Нема коментара