КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ: Између потписаног и реалности

Одредбе споразума ушле су у Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је усвојена дан касније.Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (&quot;КФОР&quot;) и влада тадашње СР Југославије и Србије потписан је на војном аеродрому у близини Куманова, након 78 дана НАТО бомбардовања СРЈ и пет дана преговора. Потписали су га генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, генерал МУП-а Србије Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.Међутим, ни 23 године након потписивања Кумановског споразума решење за косовски проблем није на видику.Документ је предвидео размештање на КиМ, под покровитељством УН, ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства, по усвајању резолуције Савета безбедности УН. Према Споразуму, међународне снаге су &quot;овлашћене да предузимају све неопходне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане&quot;.Фото: И.МаринковићСпоразумом из Куманова успостављена је копнена и ваздушна зона безбедности, које су се протезале пет, односно 25 километара у дубину територије централне Србије. Повратак војске СРЈ у Копнену зону безбедности омогућен је 2001. године, а ваздушна зона безбедности укинута је 2015. године.Са друге стране, такозвана Ослободилачка војска Косова никада није демилитаризована. Трансформисана је прво у Косовски заштитни корпус, а 2009. формиране су Косовске безбедносне снаге, у сврху цивилне заштите. Скупштина привремених институција у Приштини је, међутим, 2018. усвојила измене закона које омогућавају трансформацију Косовских безбедоносних снага у оружане у наредних 10 година. Приштина најављује и набавку тешког наоружања.Након повлачења југословенских снага, Срби на КИМ су постали мета сталних напада и злочина чији починиоци никад нису пронађени. Косово и Метохију је од 1999. године напустило више од 200 хиљада Срба и осталог неалбанског становништва, а порушено је и девастирано око 150 српских светиња и споменика. У великим градовима као што су Приштина и Призрен, где је пре сукоба живело по неколико десетина хиљада Срба, данас их је остало по неколико десетина.Насиље екстремних Албанаца над Србима наочиглед међународних снага кулминирало је 17. и 18. марта 2004. године, када је у погрому страдало 19 људи, протерано више од 4.000 Срба, уништено 935 кућа и порушено или тешко оштећено 35 православних храмова.Споразумом из Куманова предвиђен је и повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што је потврђено и Резолуцијом Савета безбедности 1244. Међутим, повратак припадника особља СРЈ и Србије на КиМ никада није реализован.Фото:Јутјуб принтскрин/Milan NovakovicКада је реч о повратку Срба са КиМ својим кућама, Приштина тврди да они могу да се врате, али се Срби повратници у реалности суочавају са нападима, пљачкама, претњама, узурпацијом имовине и хапшењима по лажним пријавама за наводне ратне злочине. То је најбоље показао пример Драгице Гашић, првог српског повратника у &ETH;аковицу, град у којем је пре сукоба 1999. године живело око 12.500 Срба.Према подацима Владе Србије, у Покрајину се вратило свега 1,9 одсто Срба, што је најмања стопа повратка од свих постконфликтних подручја у свету. Према подацима које износе представници Канцеларије за КиМ, на КиМ је поднето око 70.000 захтева по питању узурпиране имовине.Мисија КФОР-а у почетку је имала око 50.000 припадника, а данас је њихов број смањен на око 3.700 војника. Званични Београд сматра да је КФОР једини гарант безбедности Срба на КиМ, а према подацима са сајта Канцеларије за КиМ прошле године је забележено 128 инцидената усмерених против Срба, док их је од почетка ове године до 2. јуна било 52.БОНУС ВИДЕО: $bp("my-player", {"id":"23759","width":"940","height":"529","video":"1022728","autoplay":0,"shared":true});За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

КУМАНОВСКИ СПОРАЗУМ: Између потписаног и реалности

Ваш коментар

Топ коментари

Dani Kovac