ТРАГЕДИЈА НА СЛАВИЈИ: Мир Јам продала права за мало угља

Мир Јам је псеудоним књижевнице чији су романи обележили период између два рата у Краљевини Југославији и учинили је најчитанијим женским аутором.Њено право име било је Милица Јаковљевић и рођена у Јагодини 22. априла 1887. године.Детињство и младост провела је у Крагујевцу. После Првог светског рата се преселила у Београд, како би започела каријеру као новинарка у &quot;Новостима&quot; као једна од ретких жена у послу. После тога је радила и у &quot;Недељним илустрацијама&quot;, све време иза псеудонима Мир Јам, који је задржала и када је почела да пише романе.У свом стану у Молеровој улици на Славији, Милица је писала о љубави, браку и животу грађанске класе у Југославији. Шетала је београдским улицама &quot;заносна у љубичастој пелерини, дотерана и негована, са дугим локнама, лепа и смерна Мир Јам, патријархална девојка из добре куће&quot;.Кућа у Молеровој улици у Београду, у којој је Милица Јаковљевић живела, умрла, али и написала сва своја дела, срушена је.Упркос чињеници да је писала о љубави и браку, Милица се никада није удавала, а о њеном приватном животу се много више нагађало него што се заиста знало.Након што је прешла чедрдесету, по београдским кулоарима почела су говоркања да њен стан посећује тадашњи веома познати и један од најпривлачнијих глумаца Божидар Божа Николић. Од ње је био старији пет година, удовац, а веза је растурена након једне деценије због, како се причало, Миличиног категоричног одбијања да везу крунишу браком.Волела је и Витоја, Словенца којем је посветила роман &quot;Словеначка гора&quot;.&quot;Другог дана ја и Витој изашли смо пре подне сами у шетњу. Водио ме у парк Тиволи. Како је то диван парк, светао, пун цвећа, покрај једног малог језерца. Сели смо на клупу. Причали и заћутали. Птичице су цвркутале око нас, деца се у долини играла, сенке дрвећа покривале нас, језеро је било мирно, а моја душа усталасана. Витој ми се наједном наже ниже, обгрли ми рамена и пољуби ми усне&quot;, открила је у својој аутобиографији.Мир Јам се залагала и за женска права. У време када је већина дама још била необразована и потлачена, она се борила за родну равноправност, бавећи се суштинским проблемима женског пола. Издвојила се текстом &quot;Треба ли подићи жени споменик&quot;, залажући се да се дамама призна свако умеће.Била је критикованаМеђутим, нису сви подржавали рад ове јединствене жене. Многи су је критиковали и оспоравали, уз аргументе да њен рад није могао да се мери са мушким ауторима тог времена. Често су је упоређивали са братом, познатим писцем Стеваном Јаковљевићем, аутором &quot;Српске трилогије&quot;. Његова одисеја која је описала српског војника као правог победника у Великом рату донела му је тутулу аутора првог српског бестселера.Милица Јаковљевић је аутор романа &quot;Рањени орао&quot;, који се сматра најлепшом љубавном причом српске књижевности екранизован је 2009. године и тако се опет нашао у жижи јавности. Поред тога писала је и романе &quot;То је било једне ноћи на Јадрану&rdquo;, &quot;Непобедиво срце&quot;, &quot;Отмица мушкарца&quot;, &quot;Грех њене маме&quot;, &quot;У словеначким горама&quot;, &quot;Самац у браку&quot; и &quot;Мала супруга&quot;...Тада се десио потпуни преокрет у њеном животу.Милица, која је била једна од најпознатијих новинарки тог времена, током окупације одбила је да добро плаћен посао ради у Недићевим окупационим новинама како не би окаљала свој и образ брата Стевана, мајора краљевске војске у заробљеништву.После рата за њу није било посла ни пензије, док је Стеван напредовао великом брзином на лествици друштвеног успеха. Два пута је биран за посланика у Већу грађана Југославије.Ауторска права продала за мало угљаБила је одбачена, заборављена и санкционисана. Статус новинара је изгубила јер је прошло више од девет месеци без ангажмана, а нико није узимао у обзир разлоге. Одбијена је и за пензију, а да би преживела, сва ауторска права својих књижевних дела пренела је на београдског књижара Ивана Веселиновића.То је обелодањено тачно 20 година након њене смрти, када је 1972. године Атеље 212 у свој репертоар уврстио представу &quot;Рањени орао&quot;. Породица, која је очекивала материјалну добит због извођења њеног дела, остала је у шоку када се Иван Веселиновић појавио са уговором на чијој полеђини је писла порука да јој је он &quot;омугућио да приушти нешто угља како се не би смрзла&quot;, те да зато на њега преноси сва права.Умрла је 22. децембра 1952. године од запаљења плућа, а вест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине.(Курир)БОНУС ГАЛЕРИЈА: Слике из приватног албума - Радош БајићЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ТРАГЕДИЈА НА СЛАВИЈИ: Мир Јам продала права за мало угља

Ваш коментар

Топ коментари

Srpska posla