ЗАХВАЉУЈЋИ ЊЕМУ: Српска књижевност живи у Француској

О самој идеји Живко је говорио у интервјуу за &#39;&#39;Нпортал&#39;&#39;.Када се родила идеја да направиш везу између српске књижевности и француске?Не верујем да је у питању веза између српске и француске књижевности, већ промовисање српске књижевности у Француској. Прво сам почео књижевним превођењем да се бавим, пре свега из личних разлога, али сам касније схватио колико заправо може један преводилац, једанпревод, тај ситни чин да донесе целој једној књижевности и култури. Можемо без икаквогустручавања говорити овде о ефекту лептира. Пет година након почетка моје преводилачкекаријере сам превео прозу Александра Гаталице, Филипа Грбића, Мухарема Баздуља, АнеМилош, Прљавог инспектора Блаже и једно 40 песника. Али страст према превођењу и љубавпрема Србији ме и даље вуку да промовишем нашу књижевност у вољеној Француској.Фото: Приватна архиваКако Французи прихватају твоје преводе?Морам да кажем да сам досад имао поприлично добра искуства. Аутор који је доживеонајбољи пријем критике је Филип Грбић. Доста очекујем од превода Еурипидове смртиАлександра Гаталице који ће бити објављен догодине. Издавач га је раширених руку прихватио иокарактерисао као ремек дело. Што се тиче песника које сам превео са колегиницама и објавиокао издавач у књизи под називом Нова БХЦС поезија први том, критика је била више негосолидна, у зависности од песника, неки су боље прошли, неки мало теже, али то смо и очекивали унеку руку. Издавачка кућа Славитуде ће 2023. године објавити још три антологије, које преводестуденти из Београда, Ниша, Новог Сада, Никшића, имамо и професоре који преводе&hellip;Видећемо и тад какав ће бити пријем.Како се током година развијала твоја преводилачка каријера и са ким планираш дасарађујеш ?Мислим да је моја преводилачка каријера доживела помак кад сам се преселио у Србију. У Француској сам стекао теорију и започео преводилачку каријеру, а у Србији сам од многихпреводилаца добио драгоцене савете, почевши од мог пријатеља Владимира Јанковића когвидим као ментора, од мог пријатеља и писца Александра Гаталице који ми је једног данарекао да кад се преводи песма, циљ је да запева на циљном језику.Мени је важна чињеница што сам наставио да напредујем и што нисам стао са превођењем. Аимам много писаца у виду, волео бих да сарађујем са Владимиром Кецмановићем иДејаном Стојиљковићем. Ту су и Весна Капор, Емир Кустурица&hellip; Од скоро сам почео дапреводим Вању Булића, па ћемо видети. Циљ је опет пронаћи издавача чија се уредничкаполитика уклапа са књигама које преводим.Шта заправо тражиш кад преводиш?Највише да представљам српску културу и богатство исте. Тражим књиге које говоре о некојсрпској проблематици, о државној проблематици, а не дела која се баве неким европскимпитањима. Мене то не привлачи толико, а и верујем да ни Французе не занима нешто што већчитају свакодневно. Мислим да је наша култура итекако богата и поента превођења је упознатидруге са нечијом културом. Сад, не кажем да сам само преводио такве књиге, али те менајвише занимају.Фото: Приватна архива2020. године си отворио издавачку кућу &#39;&#39;Славитуде&#39;&#39;, како је видиш у будућности?&#39;&#39;Славитуде&#39;&#39; је отворен у континуитету једне авантуре коју сам започео 2019. године сајмомславистике. То ме је довело до отварања удружења и издавачке куће са којом сам објавиодосад један регионални зборник у којем сам уврстио 35 песника, једну драму АлександраГаталице и нашу прву ауторку која пише на француском и долази нам из Босне, Хану Хот.Одскоро ми се придружиле нове колеге и заједно водимо уредничку политику &#39;&#39;Славитуде&#39;&#39;. Можетеочекивати три збирке песама у октобру, &#39;&#39;Мало присуство &#39;&#39; Александре Батинић, &#39;&#39;Осам секундидворишта&#39;&#39; Шимона Цуботе и &#39;&#39;Разгледнице из прашњаве републике&#39;&#39; Лидије Дедуш. А 2023. очекујтедруги и трећи том Нове БХЦС поезије, као и антологију наших старијих песника.Сад сам још ту, али ће ускоро други да преузму Славитуде, верујем да сам своје одрадио и да је време да други имају прилику, &#39;&#39;Славитуде&#39;&#39; је више од издавачке куће, то је један концепт који може и мора да живи без мене. А има завидан положај, везу са Сорбоном, мислим да је тонајважније сачувати.Организујете тренутно конкурс за најбоље прозно дело објављено 2021.-2022. годинеу региону, да ли нам можете мало више рећи о томе?Пре годину и по дана смо имали конкурс за најбољу збирку песама, било је преко 300пријављених песника и тад смо схватили колико је важно дати прилику нашим писцима. Тако смо имноге упознали.Нисмо се превише бавили прозом и схватили смо да је дошло време. Објавили смо конкурс иимали око 70 пријављених прозаиста из бивше Југославије, одличних писаца, жири је био на слаткиммукама. Нисам очекивао толико познатих издавача попут Имприматура, Буyбоок-а,Геопоетике, Дерете, Партизанске књиге, Лагуне итд&hellip; Скоро је објављен шири избор, а овенедеље можемо очекивати и ужи. Победник ће бити преведен на француски, &#39;&#39;Славитуде&#39;&#39; ће објавитипревод и књига ће бити у продаји у Француској где ћемо је наравно и промовисати.Какви су твоји планови за даљи рад на пољу књижевности?Искрено, мислим да долази време да на виши ниво подигнем свој рад и да једноставно буде напољу културе. Видим себе у министарству Културе, видим себе у француско-српским односима,верујем да не постоји профил који је сличан мом. Више пута ми је речено да морам да будемстрпљив, али не видим поенту, жеља је ту, тренутно се бавим тиме и у овом тренутку могу заистада допринесем развитку српске културе, не само у Француској, него и у целом свету. ЖанАмаду је једном рекао: &#39;&#39;Никада не остављајте време времену. Оно то искористи&#39;&#39;.БОНУС ВИДЕО: $bp("my-player", {"id":"23759","width":"940","height":"529","video":"1054316","autoplay":0,"shared":true});За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

ЗАХВАЉУЈЋИ ЊЕМУ: Српска књижевност живи у Француској

Ваш коментар

Нема коментара