СУКОБ НА ПОМОЛУ?Како је почело непријатељство Кине и Тајвана

Јучерашња посета председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану и данас јесветска тема број један.И поред упозорењакинеске стране, авион који је превозио америчку политичарку слетео је на аеродром у Тајпеју, што је само продубило већ постојећу кризу између Кине и Тајвана, али и пољуљало односе између Пекинга и Вашингтона.Фото: Танјуг/АПКинеско министарство спољних послова данима је упозоравало да ће бранити свој територијални интегритет и суверенитет државе и да ће, ако буде било потребе, уследитиоштар одговор. Светски медији јуче су писали о томе да је Кина подигла своје борбене авионе Су-35, који су послати у Тајвански мореуз, а у кинеској провинцијиФуђијан наводно су се чуле сирене.Уследио је брз одговор тајванске стране и у једном тренутку скинути су камуфлажни поклопци противваздушних топова на аеродрому, објавио је локални листЗију Шибао.У том тренутку чинило се да би вишедеценијске тензије могле ескалирати оружаним сукобом, међутим, на крају је све завршено мирно.Ипак, Кина није потпуно седела скрштених руку, те је у три морска подручја у близини Тајвана отпочеле вежбе своје војске, преносе РИА Новости.Историја сукоба Кине и ТајванаКинеска династија Ћинг вековима је владала оствром Тајван, да би по завршетку Првог кинеског-јапанског рата 1895. године, који је вођен првенствено око контроле надКорејом, потписан мировни споразум по коме је острво Тајван прешло под управу Јапана. Оваква ситуација била је све до краја Другог светског рата и капитулације Јапана 1945. године. Тада се Јапан одрекао контроле над територијом коју је претходно одузео од Кине.Тајван или Република Кина, након овог рата успоставила је власт на острву уз сагласност савезника - пре свега Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.Ипак, грађански рат који је уследио у Кини, између комунистаМао Цедунга и националиста Чанг Кај Шека, утицао је на судбину Тајвана. Наиме, комунисти, коју су победили у овом рату, контролисали су континентални део државе и острво Хајнан. Они 1949. године оснивајуНародну Републику Кину, а поражени националисти, њих око 1.5 милион,повлаче се на острвоТајван.Фото: ВикипедијаЗанимљиво је да примирје никада званично није потписано, те су, формално, ове две стране и даље у рату иако данас имају чврсте економске односе.Националисти коју су се преселили на Тајван, сматрали су себе континенталним Кинезима и доминирали су дуги низ година, иако чине мањи део становништва, према неким подацима само 14%.Односи између Кине и Тајвана почели су да се побољшавају осамдесетих година прошлог века када је Тајван ублажио правила о посетама и улагањима у Кину.Кина је предложила такозвану опцију &quot;једна земља -два система&quot;, за коју је истицала да би Тајвану омогућила значајну аутономију ако пристане да буде под контроломПекинга.Овај систем подстакао је повратак Хонг Конга у Кину 1997. године.Ипак, Тајван је одбио овакву понуду, а Пекинг је инсистирао на томеда је тајванска владанелегитимна. Почетком новог миленијума долази до великог проблема за Кину јер је на Тајвануизабран председник који се отворено залагао за независност острва. Кина је 2004. године усвојила тзв. Закон против отцепљења, наводећи право Кине да користи &bdquo;немирна средства&ldquo; против Тајвана ако покуша да се отцепиод Кине.На власти у Тајвануи даље је Демократска прогресивна партија која је наклоњена независности острва од Народне Републике Кине и многи Тајванци сматрају да припадају посебној нацији.Као и њихови претходници, иданашње руководство Комунистичке партијеКине званично сматра да је Тајван побуњена територија унутар Кинеи да је једнострано и неосновано прогласио независност.Фото: Танјуг/ АПАктуелна кинеска власт, на челу сапредседником Си Ђипингом, више пута је наводила да је уједињење Тајвана са својом матицомисторијски задатак.Јучерашња посета америчке представнице Ненси Пелоси додатно је пољуљала већ лоше односе између Кине и Тајвана, а у будућности остаје да се види да ли ће Кина предузимати војне операције на овом острву.Пресидент Биден саyс тхе УС wилл дефенд Таиwан иф ит ис аттацкед бy Цхина.Биден&#39;с статемент ис ат оддс wитх УС&#39; лонг-хелд &quot;стратегиц амбигуитy&quot; полицy, wхере Wасхингтон буилдс Таиwан&#39;с дефенцес бут хас нот еxплицитлy промисед то цоме то тхе исланд&#39;с аидхттпс://т.цо/МН7НсРА46Е пиц.тwиттер.цом/159хП3XxЈп&mdash; АФП Неwс Агенцy (@АФП) Оцтобер 22, 2021Подсетимо, амерички председник Џо Бајден истакао да би САД војно браниле Тајван у случају, како кажу, кинеске инвазије. Ипак, убрзо након овакве изјаве Бајдена, Бела кућа је истакла да се став САД о Тајвану није променио и поновила је свој привржен став о политици &quot;једне Кине&quot;.За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

СУКОБ НА ПОМОЛУ?Како је почело непријатељство Кине и Тајвана

Ваш коментар

Топ коментари

Jana

db