ДРЉАЧА ПОСЛЕ СМРТИ СУПРУГЕ: Била је осетљива, лепа као лутка

Његова прва супруга Верицапресудила је себи 2006. године, када је попила превелику дозу таблета, код хотела Југославија, док је другу изгубио 2018., након што је изгубила битку са карциномом.Бора је отворено за медије говорио о страшном начину на који је остао без супруге Верице, 2006. године, а један од текстова преносимо у целости:&quot;- За познате људе свашта се прича, поготово кад је реч о овима са естраде. Да сам је малтретирао, да сам био женскарош. Да смо деца и ја криви за њену смрт. Све су то измишљотине и лажи. Бог ми је сведок да сам је ја волео изнад свега. Не знам како ћу даље без ње. У браку смо били 30 година. Имамо двојицу добрих, одраслих и паметних синова. И шта нас ово снађе? - Овако је за Ревију 92 започео своју болну исповест познати народни певач Бора Дрљача, не могавши да сакрије сузе, о трагичној смрти супруге Верице, чије је беживотно тело полиција пронашла у понедељак, 3. јула, касно ноћу, на клупи у парку код хотела &quot;Југославије&quot;. Несрећна женау својој педесетој години окончала је живот попивши превелику дозу лекова за спавање.Фото: Архив Борбе- Тачно је да је била болесно љубоморна, претерано осетљива, и да није баш пуно волела оно што радим- прича Бора. - Али, опет кажем, био је то диван брак. Она је имала неки свој живот, своје пријатеље. Ретко су нас могли видети заједно на концертима, прославама. Често је умела да каже: &quot;Боро, то није мој свет&quot;. У последње време није волела ни да се слика за новине и телевизију. Углавном смо то чинили синови и ја. Највећи део времена проводила је у стану, који се налази, такође, у близини хотела &quot;Југославија&quot;. То је, иначе, и наш први заједнички кров над главом, где смо се уселили пошто смо се узели и добили нашег првенца Владимира. Вера га је преуредила и отворила козметички салон. Претходно је изнајмљивала локал у ТЦ Пирамида. Дешавало се да до касно има муштерије, па је веома често тамо остајала и да спава. Претпостављам да отуд и приче у нашем народу.Вера и Бора су земљаци, одрасли су заједно у селу Суваја код Босанске Крупице. Он је био старији од ње четрнаест година, али љубав је била јача. Да се са његовом супругом нешто чудно дешава, певач је приметио двадесетак данапре њеног кобног краја. Била је нервозна, жалила се да не може да једе, да спава. На његов предлог, посетили су лекара у земунској болници, добила је инфузију и заказали су накнадно комплетан лекарски преглед.Фото: А. Станковић- Договорили смо се да је одвезем на те провере и да будем уз њу. Нисам ни слутио да ће то бити само увертира за трагедију моје породице. Сећам се, био је уторак, 27. јун. Звао сам је на мобилни, али није одговарала. Кад сам дошао у стан затекао сам страшан призор. Вера је лежала на поду у бесвесном стању и једва је давала знаке живота. И тада је попила око тридесет таблета, вероватно за спавање. На токсиколошком одељењу ВМА испрали су јој желудац и обавили детаљне прегледе. Ево, управо ме је звао доктор да ми каже резултате. Имала је обични гастритис. Сећам се, док се опорављала у болници, стално је причала: &quot;Ја сам се уморила, само ми се спава&quot;. Ни после опоравка није желела да се врати у породичну кућу, тврдећи да се осећа добро и да нема места паници.Уочи трагедије, посетили су Борину сестру од стрица у Инђији. Пре него што су кренули на пут, Верица је одрадила једну муштерију јер није имала срца да јој откаже. По речима нашег саговорника, супруга му је уз пут напоменула да се чула са њеним лекаром и да јој је преписао још неке лекове. У колима су били још млађи син Бранислав и супругина стрина. Нико ништа сумњиво није наслућивао у њеном понашању.Фото: Архив Борбе- Дошао сам по њу око 9 сати. Врата на стану су била отворена, а ње нигде није било. Тражили смо је свуда, звали пријатеље, али од ње није било ни трага ни гласа. Онда смо позвали МУП у помоћ. Страховао сам да само није скочила у Дунав, да никада нећемо наћи њено тело. Кад су се касно увече појавили полицајци и рекли нам да је тело на Судској медицини, све ми је било јасно. Моје Вере више нема... Била је лепа као лутка. Осетљива, емотивна и стварно не могу да верујем да је више нема.Бора нам је потврдио да је његова супруга оставила за собом и опроштајно писмо у коме је, између осталог рекла: &quot;Много, много сам се уморила и више не могу да издржим. Чувај ми децу.Чувај наше синове Бранислава и Владу. Много вас волим и нико није крив за ово што сам урадила, али више не могу даље... Попила је шаку таблета, и заспала заувек Вера Дрљача.&quot;* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из највеће новинске архиве на овим просторима, штампарије Борбе, а овај чланак је изашао у Ревији92 11. јула2006. године *За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ДРЉАЧА ПОСЛЕ СМРТИ СУПРУГЕ: Била је осетљива, лепа као лутка

Ваш коментар

Нема коментара