ТИТО ПРОДАО МЕЧ НЕМЦИМА? Контроверза Мундијала 1974.

Можда би Југославија боље прошла на Светском првенству у Немачкој 1974. године да није било Јосипа Броза, који је према неким тврдњама учесникапродао утакмицу домаћинима за чак 700 милиона тадашњих дојче марака.Југославија је имала респектабилантим, али није оствариласвој такмичарскимаксимум, тврде добро упознати љубитељи фудбала бивше државе. Била је то једна у низу генерација која је испраћена на Мундијал са великим очекивањима а вратила се са резултатима далеко испод очекивања домаће спортске јавности.Репрезентација је одлично стартовала у првој фази турнира, и када се тек очекивао прави захам, уследио је потпуни потом.Југославија се тада налазилау групи са Бразилом, Заиром и Шкотском. На отварању шампионата, пред 62 хиљаде гледалацау Франкфурту одиграли сунерешено са фаворитомБразилом0:0 и већ на почеткунаговестила могућност за великим резултатима на првенству. У другом колу екипа коју су чинилиЏајић, Шурјак, Каталински, Богићевић, Облак, Петковић и дружина демолирали су несрећне Африканце са 9:0 и тако забележили једну од најубедљивијих победа у историји репрезентативног фудбала. У трећем колу одиграли сунерешено са Шкотском (1:1) и тиме потврдили пласман у наредну фазу такмичења.Међутим, у групи Б финалне рунде уследила је права катастрофа. Југославија је у Дизелдорфу изгубила од домаћина Западне Немачке са 2:0, па у Франкфурту од Пољске са 2:1 и на крају истим резултатом од Шведске, поново у Диселдорфу. Игра&quot;Плавих&quot; нијеличилана тим из прве рунде такмичења. А суноврат је кренуло од меча са домаћином.&quot;Плави&quot; су 26. јуна 1974, у оквиру групе Б, играли са домаћинима и глатко су поражени, головима Брајтнера и Милера, са 2:0.Југославија је на јубиларном 10. Мундијалу важила за одличан тим којемсе предвиђала висока позиција. Али, после ремија с Бразилом (0:0) и растурања Заира (9:0), изабраници Миљана Миљанића поклекли су пред &quot;панцерима&quot;.А само 24 часараније Тито је први пут у животу посетио ЗападнуНемачку, у намери да испослујекредит од 700 милиона марака, којим је требало да се избегне банкрот тадашњег самоуправног социјализма у Југославији, а маршал је дан пред мечса Немачком приредиопријем у Диселдорфу у хотелу &quot;Парк&quot; на ком су присуствовалии тадашњи репрезентативци.Кредит никад није враћен и деценијама се поставља питање да ли је то цена фудбалског пораза &quot;плавих&quot; којом је омогућено легендарној немачкој генерације Бекенбауера, Герда Милера, Мајера, Брајтнера и осталих да се попну на светски трон.- После пораза пукла је прича да је утакмица била намештена, да смо је продали за кредит који нам је дао немачки канцелар, да је Немачка купила титулу светског шампиона, да никад нисмо вратили тих 700 милиона марака... Не знам, једноставно нисмо играли добро, а и изнутра смо били трули - евоцира успомене легендарни голман Југославије Енвер Марић.Марић каже да је у репрезентацији атмосфера била очајна, а свему је кумовао новац.- То су изазвали &quot;Пума&quot;и &quot;Адидас&quot;. &quot;Пума&quot;је нудила богате уговоре ако промените копачке, па смо тако Драган Џајић и ја добили 20.000 марака што смо обули њихове копачке. Затим, премије за пласман на СП, које су износиле тада врло значајних 15.000 марака, фудбалски савез није желео да исплати. Атмосфера је била грозна, тим се распадао - открио је Марић.Тадашњи пословођа плавих, Звездина &bdquo;десетка&ldquo; Јован Куле Аћимовић, каже да су мечу претходила два необична догађаја која су ишла на руку домаћој екипи, а били су против интереса југословенске селекције.- Посета Тита је начисто пореметила припрему за меч. Да је био неко други, то би било неприхватљиво, али радило се о Титу - присећао се својевремено Аћимовић у исповести за медије.- На дан утакмице. Одвели су нас у резиденцију нашег посланства у Диселдорфу и тамо смо два сата чекали Тита да бисмо се поздравили с њим. Замислите како је било играчима који су имали утврђен начин припреме за мечеве да од 11 пре подне до један сат по подне стоје и чекају, а у три сата играју одлучујући меч. Причаш са саиграчима, шта друго да радиш? Гунђали смо себи у браду, нервирали се што се гомила Титових полтрона врзма око нас и чека да убере неки поен за себе, а најмање су бринули о репрезентацији. Онда се и Тито појавио, поздравио нас и завршила се прича.Да ли је постојало нешто што је још било сумњиво у тој утакмици, као што тврдио Хрват Иван Буљан?- Нисам могао да разумем једино одлуку селектора Миљанића да у тим стави Дражена Мужинића, а да на клупи остави Блекија Богићевића, који је био сигуран на лопти. Мужинићева улога је била нова за њега, исто као да су мене поставили на позицију центархалфа. Могао бих ја да будем штопер на мечу с Дорћолом, али не би то било решење за озбиљне и велике утакмице.(Курир)БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ТИТО ПРОДАО МЕЧ НЕМЦИМА? Контроверза Мундијала 1974.

Ваш коментар

Нема коментара