"НОСИМ СВОЈ КРСТ" Потресна исповест Ненада Периша

Овим речима је заСлободну Далмацијупочео исповестНенад Периш, отацМатеја Периша, који је трагично настрадао у ноћи 30. на 31. децембар 2021, пре тачно годину дана када је са својим пријатељима отишао на дочек Нове године у Београд.- Последњи пут сам са својим сином ручао на Божић 2021. године и тада смо он, ја и његове две сестре одиграли последњу партију карата. Ни на крај памети ми није било да је то на овом свету наш последњи заједнички ручак. Но, ето, тако је очигледно било суђено, записано у неким нама, обичним људима, невидљивим књигама &ndash; каже Ненад Периш.&quot;Нисам успео&quot;Трагедију породице Периш, нестанак Матеја, чије је тело пронађено 18. маја ове године у Дунаву, пратио је цео регион и сви су проживљавали њихову бол и патњу.Периш говори о болном губитку сина на годишњицу његовог нестанка: &quot;Говорио сам му да не иде; имао сам лош предосећај и два месеца пре трагедије&quot;.Фото: АТА имагес- То је истина и захваљујем свим људима добре воље који су цело време могборавка у Београду били уз мене, знаним и незнанимкоји су ми дали своју емоцију и који су саосећали са мном и мојом породицом. Питате ме да ли сам се противио Матејеву одласку у Београд? Јесам. А рећи ћу вам из којих разлога. Разговор око одласка о Београд водили смо Матеј и ја више од два месеца. Био сам против тога да иде у Београд, и то из једноставног разлога јер сам у себи имао неки лош предосећај. Такођесу му и сестре говориле да не иде у Београд, али он је хтео ићи са својим пријатељима. Говорио сам му како је Београд одличан град за провод, да је велик, да човек може да се забавина пуно места, али сам му исто тако говорио и да је далеко. Желео сам да иде, ако већ мора негде да идена дочек, негде ближе, не тако далеко. Но у својим наговарањима нисам успео, а да сам успео, никада не бисмо сазнало што смо избегли &ndash; истиче Периш.Отац и син су се последњи пут чули 30. децембра 2021.- Звао ме с границе Хрватске и Србије. Назвао ме је због ЦОВИД теста, за који сам му рекао да је негативан. Након тога смо комуницирали порукама, преко WаттсАппа. Био сам задовољан што ми је син добро и што је са својим пријатељима, иако је у мени, било мало страха &ndash; говори Периш.Крај до тада познатог живота за Ненада Периша и његову породицудошао је 31. децембра, око 13 сати.Фото: МУП- Био сам с породицом у Барселони, баш смо били у таксију, када сам сазнао да ми је син нестао у Београду. То смо сазнали од Матејева пријатеља који је с њимбио у Београду. Како он није знао наше бројеве телефона, ту страшну вест сазнали смо преко Инстаграма моје кћери. Одмах сам нашао први слободни лет из Барселоне и у Београду сам био 2. јануара 2022. године, где сам остао готово два и по месеца тражећи одговоре везане уз мога Матеја &ndash; каже Периш.Губитак детета, у овом случају сина, нешто је најгоре што родитељ може да доживи, проживи и преживи.- Та нова животна ситуација променила је све у моми животу моје породице. Првенствено сам морао спознати себе, морао сам поновно сам себе упознати и сусрести се с новом истином, схватити је и прихватити је колико год она тешка била. Хвала Богу који ми даје снагу да прихватим стварност онакву каква јесте и да ми даје снаге како бих даље могао да наставим даживим, с мојим Матејем, јер он је у сваком тренутку, у сваком мом удисају, са мном и заиста верујем да његов одлазак с овог света није коначан крај. Верујем да ћемо се он и ја поновно срести, састати, бити заједно, јер на живот не можемо ставити тачку. На живот можемо ставити само три тачке &ndash; говори Ненад Периш.Фото: Фејсбук принтскрин/Matej Peri&scaron;&quot;Носим свој крст&quot;Веру у Бога Периш истиче као нешто што га је одржало на животу, као нешто што му је дало снаге да преброди најтеже тренутке свога живота.&ndash; То што се, нажалост, догодило, догодило се, и ја, односно ми, ту стварност морамо да прихватимома каква год она била. Као човеку, такву стварност је немогуће прихватити, али као верник ја је морам прихватити. Ја сведочим ономе што се догодило, а догодило се то да је Матеј морао отићи с овог свиета на један јако тежак и трауматичан начин. Сам у реци, и то је оно најтеже за прихватити, да му нико у том тренутку није могао помоћи. Имам наду у истину, а то је вера у љубав, у вечност, и сигуран сам да ћемо се мој син и ја поновно сусрести, поновно наћи и поновно одиграти партију карата &ndash; казује Периш.&ndash; Сви ми имамо искушења у животу. Сви имамо успоне и падове. Тако и ја проживљавам из дана у дан ову тешку ситуацију. Паднем па се придигнем и морам да наставим да ходамдаље. Ходати, у ципелама, тесним и неудобним ципелама овог живота, и морам тако наставити даље. И мој син би желео да наставим даље, никако да паднем. Мој Бог ми је дао мој крст и ја тај крст морам носити. Тај крст ми као човеку може бити тежак, али као вернику ми не сме бити тежак. Носећи свој крст сведочићу истини и ту истину ћу понети у поновни сусрет с мојим Матејем &ndash; на крају ће Ненад Периш.Фото: Зоран Јовановић МачакПодршка са свих страна&lsquo;Хвала свим добрим људима!&lsquo;За овај Божић примио сам безброј телефонских позива и порука, од мени знаних и незнаних људи из целогрегиона, односно бивше Југославије. Јављају се људи из Београда, Сарајева, Загреба, читаве Хрватске и шаљу ми поруке подршке, дају ми своју љубав, своје емоције и знам да то раде искрено из дубине свога срца. Свима њима хвала, а велико хвала и Ивици Пуљку, сплитском градоначелнику, Блаженку Бобану, жупану Сплитско-далматинске жупаније, Андреју Пленковићу, премијеру РХ, као и свим свештеницима, поготово онима из Београда, који су ми били од немерљиве помоћи док сам био у Београду. Хвала црквеним великодостојницима Српске православне цркве (СПЦ) и њихову патријарху који су ми послали поруке подршке. Хвала им на молитвама и осећам једно заједништво, да смо заједно у молитви и да сви заједно сведочимо Његову љубав.Фото: Зоран Јовановић МачакПуно хвала мојим колегама, директорки доц. др. сц. Жељки Карин и свим запосленима у Наставномзаводуза јавно здравство Сплитско-далматинске жупаније (НЗЈЗ СДЖ) који су ми дали емоције, љубав у најтежим тренуцима мога живота. Хвала хрватској и српској полицији, хвала мојим ватерполистима, посебно селектору Ивици Туцку, Ватерполосавезу, селекторуфудбалске репрезентације Златку Далићу, ма свим људима добре воље који су били уз мене и моју породицу у најтежим тренуцима наших живота &ndash; искрено ће Ненад Периш.Данас ће за Матеја ће у цркви светог Фране на Риви, у 12 сати, за породицу и пријатеље бити одржана миса задушница и тако ће бити заувек - каже Ненад Периш.БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ(Слободна Далмација)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

"НОСИМ СВОЈ КРСТ" Потресна исповест Ненада Периша

Ваш коментар

Нема коментара