ЊИХ СЕ НИКО НЕ СЕЋА: Британци побили преко 750.000 љубимаца

Један од таквих, прилично заборављених злочина је и масовно убиство кућних љубимаца које је 1939. године наредила влада Велике Британије. Догађај је у историји остао запамћен као &quot;Британски масакр кућних љубимаца&quot;.Шта се заправо десило?У првим месецима 1939. године Британија је формирала кризни комитет који је требало да пронађе решења за редистрибуцију хране, горива и других намирница у случају да се земља нађе у рату.Једном када је комитет почео са радом, на дневном реду су се, можда изненађујуће, али врло брзо нашли - кућни љубимци. Формирано је посебно тело које је требало да се бави искључиво питањем животиња у ратном стању (Натионал Аир Раид Прецаутионс Анималс Цоммиттее), а логика челника овог комитета била је следећа: једном када се зарати и наступи несташица хране, власници кућних љубимаца имаће два избора - или да са својим животињама деле ионако недовољне количине хране или да их пусте да угину од глади.А, ако је то већ опција, зашто да се љубимаца не реше одмах?!Фото: Википедија/ауцкландмусеумИ тако су по целој Великој Британији осванули памфлети са насловом &ldquo;Савети за власнике кућних љубимаца&rdquo;. У њима се сугерисало да је животиње неопходно изместити из великих градова на села, а летак се завршавао реченицом: &ldquo;Ако не можете да их оставите на старање комшијама, најбоље што можете да учините за њих је да их уништите&rdquo;, пише ББЦ.На папиру се налазила и фотографија пиштоља који може да послужи за &ldquo;хумано уништавање&rdquo; кућних љубимаца, а ове препоруке су штампане у свим дневним листовима и објављене на ББЦ-ју.Фото: ВикипедијаМасовна хистеријаИ тако, када је рат објављен 1939. године власници куца и маца су преплавили ветеринарске клинике захтевајући да њихови љубимци буду еутаназирани.Многа удружења ветеринара покушавала су да стану на пут таквим радикалним мерама и одбијали су да убијају животиње, али то није могло да заустави хистерију.Фото: ПрофимедиаСитуација се само погоршала након првог бомбардовања Лондона 1940. године.- Људи су се уплашили од могућности да бомбардовање потраје, а храна нестане и схватили су као непримерени &ldquo;луксуз&rdquo; да имају љубимца током ратног стања - објашњава Пип Дод, кустос Британског војног музеја.У новинама су чак почеле да се појављују и опроштајна писма.- У знак сећања на Иолу, слатког верног пријатеља, ког смо успавали 4. септембра 1939. године како би био спасен патњи током рата. Био је то кратак, али срећан живот - 2 године, 12 недеља. Опрости нам мали пријатељу - писало је у &ldquo;Таил-Ваггер&rdquo; Магазину.Они који су се побунилиНаравно, било је и оних који су покушали да спрече ову масовну хистерију. Формирани су многи прихватни центри и &ldquo;сигурне куће&rdquo; у којима су волонтери бринули о животињама. Најпознатија од њих - &ldquo;Баттерсеа Догс анд Цатс Хоме&rdquo;, током шест година рата успела је да прехрани и сачува 145 хиљада паса иако је имала само четворо запослених.- Многи људи су нас контактирали након избијања рата да траже од нас да еутаназирамо њихове кућне љубимце &ndash; било зато што су кренули у рат, било јер им је кућа бомбародвана, било јер више нису могли да приуште да их држе. Ми смо све саветовали да не предузимају тако драстичне мере, а наш тадашњи менаџер Едвард Хилитут је писао људима молећи их да не журе - каже за ББЦ портпарол организације &ldquo;Баттерсеа Догс анд Цатс Хоме&rdquo;.Фото: ПрофимедиаНајпознатија јавна личност која је устала против ове сурове праксе била је војвоткиња од Хамилтона, чувена љубитељка мачака. У првим данима рата она је из Шкотске дојурила у Лондон како би дала изјаву за ББЦ.- Хитно су потребни домови у унутрашњости за оне псе и мачке који би иначе морали да буду остављени да умру од глади или буду убијени - апеловала је војвоткиња.Она је сама на свом имању основала свратиште за животиње и послала своје особље да спасе кућне љубимце из источног дела Лондона. Стотине и стотине животиња преживеле су захваљујући њој. Кажу да никада ни од кога није тражила помоћ. Једино се извинила комшијама који су се жалили на лавеж.Наравно, било је и &ldquo;обичних људи&rdquo; који нису послушали савете владе. Са својим љубимцима делили су храну коју су имали, а било је случајева да су на пијацама куповали коњско месо за њих.Ипак, статистика је била неумољиваАли владин памфлет је посејао моћно семе. Људима је у суштини њихова држава рекла да убију своје љубимце и - они су то урадили.Историчарка Хилда Кин каже да је то био само још један начин да се означи да је рат почео.- То је била једна од ствари које су људи морали да ураде када су стигле вести о рату &ndash; евакуисати децу, прекрити прозоре, убити мачку - сматра она.Једном када су превазишли страх од бомби и несташице хране, многи власници кућних љубимаца су зажалили због онога што су урадили и кривили су владу због хистерије коју је изазвала.Ипак, то није могло вратити њушкице страдале због страха и хистерије. Штета је неповратно била направљена. Процењује се да је само у првих неколико месеци од отпочињања рата широм Британије убијено преко 750.000 љубимаца.БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ(Историјски забавник)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ЊИХ СЕ НИКО НЕ СЕЋА: Британци побили преко 750.000 љубимаца

Ваш коментар

Нема коментара