ЗАМАЛО ДА СЕ ПОБИЈУ: Тома и Милић после постали пријатељи

Своју животну исповест Милић испричао је у емисији &quot;Премијера-викенд специјал&quot;. Као дете, нашао је два бурета и тако почео да осећа музику:- Почео сам да свирам бубњеве са дванаест година, био сам чудо од детета на бубњевима. Први наступ сам имао када сам са основном школом ишао на море. Нашао сам два празна, метална бурета и ту сам организовао игранку сам, ударао по бурадима, чак певао и неке рефрене... Сви смо певали, то је било као игранка. - изјавио је Вукашиновић и додао:- 1971. сам отишао да живим у Лондон, а пре тога смо свирали игранке у Сарајеву, тамо смо поред Индекса били најпопуларнији. Славу сам стекао пре него што су се медији појавили, шоубизнис. Игранке су биле главне, ко је тамо био главни, био је популаран.Фото: Сарић С.Како каже, у Лондону је желео да осети зашто су светски композитори тако моћни. Касније је дошло до бројних сарадњи међу којима је била и сарадња са Ханком Палдум.- Хтео сам у Лондону да осетим неку муку, хтео сам да видим зашто су светски музичари и композитори тако моћни, зашто су им песме тако добре... Осетили су неку муку - каже Милић- Моја генерација је слушала то што се пуштало на радију, то је била изворна народна музика. Када је кренуо рокенрол, да будим своју личност, волео сам кафану. Тамо сам размишљао о томе која би песма мене дирнула да разбијам чаше! Са Ханком Палдум направио сам револуцију у нашој народној музици, поставио ту модерну поставку народне музике. Подигао сам је на тај ниво... Писао сам &quot;Волела сам, волела&quot;, &quot;Тражио си све&quot;...фото: Принтскрин/Јутјуб/Toma ZdravkovicЗамало да се у једној кафани потуче са легендарним певачем Томом Здравковићем:- У једном клубу сам се замало побио са Томом Здравковићем. Нисам ни знао ко је он, него је он мене пијан почео да провоцира. Касније смо се боље упознали - присећа се Милић и наставља:- Ја сам урадио Семиру Церићу Кокету албум први, ту је била песма &quot;Сећаш ли се, Сања&quot;. Тома је био у болници, на некој операцији. Звао ме је у пола два ујутру газда једног кафића, где је он требало да пева. Кажу: &quot;Дођи овде, Тома неће да пева, само се пушта Семирова песма &quot;Сећаш ли се, Сања&quot;... Ја сам дошао, он је кренуо да прича како је то најлепша народна песма коју је чуо. Рекао сам му: &quot;Па, где је проблем&quot;, каже: &quot;Ја ово морам да снимим&quot;. Рекао сам му: &quot;Сними, али немој више алкохол&quot;.

ЗАМАЛО ДА СЕ ПОБИЈУ: Тома и Милић после постали пријатељи

Ваш коментар

Нема коментара