MANASTIR SV.KATARINE Trag srpske istorije u azijskoj pustinji

Priča o manastiru Svete Katarine počinje u IV veku, kada je inicijativom CariceJelene, majkeKonstantina Velikog podignuta ova bogomolja na mestu gde jepo biblijskoj tradiciji Mojsije naišao na &quot;nesagorivu kupinu&quot;. Kupinov žbun koji i danas daje plodove jedinstven je u svetu i nalazi se u dvorištu manastira.Foto: TanjugU VI veku vizantijski car Justinijan sagradio je visoki zid oko manastira radi njegove zaštite. Od IX veka manastir je poneo ime svete mučenice Katarine gde su prenete njeni mošti sa vrha Sinajske gore u manastir.Sveta Ekatarina zaštitnica SinajaSveta Katarinarođena je 294. godine kao Doroteja uAleksandrijiu mnogobožačkoj porodici, gde je stekla široko obrazovanje. Ova Svetiteljka je početkom IV veka, u vreme hrišćanskih progona hrabro svedočila veru hrišćansku a kako je dobro poznavala filosofiju, istoriju i paganske običaje zadala je velike muke svojim progoniteljima zbog čega su je svirepo mučili. U jednoj viziji sv. Katarina primi prsten od samog Gospoda Hrista, u znak obručenja NJemu. Taj prsten do danas stoji na njenoj ruci. Postradala je za veru u vreme cara Maksimina, a po predanju su njeno telo anđeli preneli na vrh Sinaja. U IX veku jedan od sinajskih monaha usnuo je mesto na kome se nalazi sveto telo mučenostradalne Katarine na kome su ga kasnije pronašli i sagradili kapelu posvećenu svetiteljki a svete mošti preneli u manastir gde se i danas čuvaju. U sarkofagu od belog mermera, pored oltara su bile njene mošti.Specifičan geografski položaj manastira uticao je na to da on neprekidno bude mesto interakcije različitih religija i naroda. Arapskim osvajanjem Egipta, manastir je došao pod njihovu vlast 623.a umešni monasi izmolili su od proroka Muhameda da im lično omogući zaštitu. Za muslimane širom sveta posebnu relikviju predstavlja dokument koji čuva otisak šake Proroka. U dokumentu Muhamed je garantovao zaštitumanastiru. U manastiru su se podvizavali brojni sveci, među kojima su bili i sv. Jovan Lestvičnih i sveti Grigorije Sinait.Posebnu manastirsku dragocenost predstavlja biblioteka u kojoj se čuva preko 5.000 starih knjiga i dokumenata, među kojima se po značaju zasrpsku kulturuposebno izdvaja tzv. Sinajskipsaltir, najstariji sačuvani crkveni rukopisna staroslovenskom jeziku.Foto: Tanjug/ArhivaNajstariji sačuvan psaltir na staroslovenskomPronađen je u manastiru Svete Katarine na Sinaju po kome i nosi naziv i gđe se još uvijek čuva, još se naziva i Dimitrijevim zapisom po autoru, za sada najstarijem srpskom književniku Dimitriju Sinaitu.Pisan je na glagoljici i do sada je pronađeno 209 listova pergamenta. Najveći dio Psaltira (177 listova) je otkriven 1850. godine od strane ruskog arhimandrita Porfirija Uspenskog, a ostala 32 lista otkrivena su 1968. godine.Nemanjići pokrovitelji manastiraSledeći vizantijske duhovne uzore, srpski srednjevekovni vladari iz dinastije Nemanjić darivali su pravoslavne manastire širom srednjevekovne države. Svesni uloge zaštitnika pravoslavnih bogomolja, kao predmet posebne milosti našao se i manastir Svete Katarine na Sinaju.Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srspke pravoslavne crkve, na svom drugom putovanju po Svetim mestima, boravio je na Sinaju1234. godine. Tu je proveo čitav Časni post, Svetu četrdesetnicu, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod. Žitije prenosi da sečesto se penjao na Mojsijev vrh noću i uz molitve dočekivao jutra na vrhu. Kraljica Jelena žena kralja Uroša I je obilno darovala manastir kaoi srpski kraljevi Dragutin i Milutin koji u više navrata pomažu ovaj manastir i čiji se darovi i danasčuvaju u riznici, biblioteci i muzeju manastiraPosebno darežljiv je bio Milutin koji je po kazivanju žitija pored brojnih darova tamo podigao i crkvu Svetog Stefana. Bio je jako predusretljiv prema molbama sinajskih monaha i pružao im je zaštitu.Foto: Arhiva NovostiSmatra se da su kao pokloni srpskih velikaša, mnogi najstariji srpski rukopisi dospeli u manastir Svete Katarine, gde se i danas nalaze.Prisne veze između Srbije i manastira su postojale i u vreme cara Dušana. Krajem XIVveka monah Joanikije srpski je postao iguman manastira, i to u vreme kada je u manastiru bilo više srpskih monaha.U manastiru pevaju &quot;po glasovima&quot;koji su tipični za srpsko narodno pevanje, a osam vrsta glasova (melodijske formule izuzetno drevne) se koristi i u srpskom crkvenom pojanju.Takođe, i knez Lazar, sledeći nemanjićke ktitorske tradicije darivao je pomenuti manastir.Manastir se danas nalazi pod jurisdikcijom Grčke pravoslavne crkve i upisan je na listu Uneskove baštine.BONUS VIDEO:Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

MANASTIR SV.KATARINE Trag srpske istorije u azijskoj pustinji

Ваш коментар

Нема коментара