ЗА СУЗЕ ИЛИ РАДОСТ? Колико грађана Србије су ГЕЈМЕРИ

Почело је претежно са дискусијама у којима се исказивала брига за здравље људи, са акцентом на генерације које долазе. Подаци о времену које проводимо зарачунарима или телефонима представљани су као забрињавајући и о, како их данас стручно називају, &quot;гејмерима&quot; се причало углавном из угла зависности.Није много воде протекло Дунавом, а ствари су се умногоме промениле. Паралелно са термином &quot;зависности&quot; у расправама се помињу и термини &quot;професионални играчи&quot;, &quot;гејмери&quot;, а однедавно и - &quot;потенцијални учесници на Олимпијским играма&quot;Иако је мала вероватноћа да &quot;е-спорт игре&quot; буду заступљене већ на ОИ у Паризу 2024. године, такав коначан исход дилеме да ли &quot;гејминг&quot; треба уврстити међу олимпијске дисциплине - веома је известан. У прилог томе иде и податак да је Међународни олимпијски комитет (МОК) пре непуних месец дана најавио &quot;Олyмпиц Еспортс Сериес 2023&quot; - &quot;Е-спорт Олимпијаду&quot; која ће се одржати од 22. до 25. јуна у &quot;Сунтец центру&quot; у Сингапур, где ће бити уврштено укупно девет спортских симулација.Како направити разлику и подвући црту која раздваја &quot;зависнике од технологије&quot; и &quot;професионалне играче&quot;? И каква је ситуација у Србији?Фото: Н. Скендерија, З. Јовановић, В. ДаниловПрема истраживањима с краја прошле године,од укупног броја грађана старијих од 18 година чак 46,4 одсто су гејмери. За већину, још изненађујући податак је да је однос жена и мушкараца у тој бројци готово - изједначен.-Податак да 46,4 одсто Србије стаје у ред гејмераје сам по себи импресиван. Ја сам такве резултате и очекивао, такви су и глобални трендови где су раније рађена истраживања.Професионални играчи, е-спортисти проводе у просеку осам-девет сати играјући.Удео жена је практично изједначен са мушкарцима, односно 43.5 одсто гејмера су даме и пројекцијесу да ће се односи потпуно изједначити у наредним годинама- каже за &quot;Нпортал.цом&quot; Небојша Росић из &quot;Гаме цхангер-а&quot;, стратешког партнеранајвећег гејминг фестивала у овом делу Европе &quot;Гамес.цон&quot;Подаци о уделу &quot;гејмера&quot; у одређеним старосним групама у Србији* 18-29 година: 60,6 одсто* 40-49 година: 59,5 одсто* старији од 66 година: 23,2 одстоПосебно се у расправама наводи брига за најмлађе и колико они времена проводе за рачунарима играјући игре.Фото: Н. Скендерија, З. Јовановић, В. Данилов- Неопходно је да будемо опрезни и умерени, као што је уосталом случај и са многим другим стварима које користимо. Развој технологија утиче и на то како ћемо и у којој количини конзумирати садржаје које користимо за забаву, образовање, посао... Данас тинејџери, у зависности од узраста, отприлике проводе између шест-седам сати дневно испред екрана, док проводе мање од два сата играјући видео игре - додаје Росић.Удео &quot;гејмера&quot; у Србији по регионима* Београд 49,1 одсто* Војводина 48,6 одсто* Јужна и источна Србија 46,1 одсто* Шумадија са западном Србијом 42,4 одстоДилема је да ли се пораста &quot;гејминга&quot; треба плашити или то доноси и добре аспекте по друштво у целини.Фото: Н. Скендерија, З. Јовановић, В. Данилов-Принципи гејминга су примењиви у стварном свету. Идеје из процеса &quot;гејмификације&quot; представљају један од потенцијално најефикаснијих оруђа за унапређење многих делатности, од рада - до учења. &quot;Гејминг&quot; филозофију можемо да применимо у готово свакој индустрији, чиме, између осталог,постижемо да најрутински задатак постане изазован и награђиван. Неки од гејмификацијских елемената су поени, значке и ранг листе- сматра Росић.БОНУС ВИДЕО:

ЗА СУЗЕ ИЛИ РАДОСТ? Колико грађана Србије су ГЕЈМЕРИ

Ваш коментар

Нема коментара