ZLOGLASNI "ZABRAN" STVARNO POSTOJAO: Ruševine kriju istoriju

Prvi horor film snimljen kod nas je &quot;Leptirica&quot; (1973),a to jei prvi horor film koji spominje i Đorđe Milosavljević, kreator serije &quot;Kalkanski krugovi&quot;pričao je jednom prilikom o verovanjima i hororima u domaćem filmu i mitologiji kao i stvarima koje su ga inspirsale za njegovu seriju:- &quot;Leptirica&quot; ne može da se zaboravi, kao uostalom ni &quot;Sveto mesto&quot;, koje se pak oslanja na Gogoljevu prozu.Što se tiče samih &quot;Kalkanskih Krugova&quot;, prvo pitanje koje se postavlja jeste da li je samo ime preuzeto iz mitologije ili je deo mašte autora.- &quot;Kalkanski krugovi&quot; su izraz koji postoji samo u fiktivnom Dolu. Ipak, on nije potpuno izmišljen. &quot;Izdvojenici&quot;, odnosno ljudi oboleli od gube, držani su u prostoru koji je bio omeđen živim krečom, prosipanim unaokolo radi sprečavanja širenja bolesti - a te tragove u Dolu zovu zaštitnim, &quot;kalkanskim krugovima&quot;. Ovaj motiv opisan je i u priči Milovana Đilasa &quot;Gubavac&quot;, koja se dešava u Crnoj Gori za vreme austrijske okupacije tokom Prvog svetskog rata, i govori o Lazaru, koga vode na mestu gde, kao oboleo od gube, treba da provede ostatak života.Baba Guba je misteriozno biće iz serije i kako je jedan od likova nazvao rođak Baba Roge.- Saša u seriji spominje vezu sa Baba Rogom, ali bih je ja sad malo dopunio. Baba Guba jeste ustvari mlađa sestra Čume, odnosno Baba Kuge. Čuma je personifikacija demona kuge, koja u liku starice duge kose dolazi nepozvana u kuću, te poslovično jede malu decu... inače voli da se na tavanu kupa u drvenom koritu i češlja. Ukućani mogu da se od nje odbrane samo tako što će je umesto Čuma zvati Kuma, praviti se da ne primećuju njenu gadnu narav, uslužiti je za stolom i čekati da ode. U odnosu na Čumu, Baba Guba je jedan izuzetno pristojan demon.Ono što je u seriji zastupljeno i ima svoj zasebni deo priče, ali ne samo i u seriji već i svuda oko nas u realnom životu, jeste narodna medicina i verovanja da ćemo travkama, čajevima i blatom sve izlečiti.- Najzanimljivije priče o biljkama i mitologiji svakako možete da nađete kod Veselina Čajkanovića. On piše i o kruški, kao drvetu na čijim granama žive veštice, i o orahu čiji plodovi treba da nahrane mrtve&hellip; što ne bi trebalo da čudi, pošto su još pitagorejci zaključili da jezgro oraha neobično liči na ljudski mozak. Takođe, Čajkanović piše i da koprivom možete da se branite od različitih demona i da je zbog toga dobro stavljati je pod jastuk trudnice. Zato očekujem da u Dolu Bora redovno stavlja koprive ispod jastuka ćerke Milanke&hellip; Na kraju, pošto je ovaj april zasad tako ružan i hladan, treba da gledamo trnjine. Kako se veruje, kad one procvetaju, počinje pravo proleće.Autori popularne serije za lokaciju ciljano su odabrali mesto za koje narod od ranije vezujepriče i verovanja o nesvakidašnjim pojavama. Naime, mesto &quot;epicentra&quot; Kalkanskih krugova odigrava se na ostacima srednjevekovnog manastira Kasteljan iz 14. veka koji se nalazi na obroncima Bukulje. NJegov nastanak vezuje se kralja Dragutina, ali tek u 15. veku despot Stefan podiže kupolu i manastir dostiže pun sjaj i značaj.Manastir Kasteljan pic.twitter.com/DTw0twzG9B&mdash; Marko Petrović (@MarkoPe49285331) June 7, 2021Dva veka kasnije, manastir biva srušen pod naletom Turaka i takav ostaje do danas. Vidljivi su samo donji delovi manastirske crkve. Zanimljivo je da su ljudi dolazili na ruševine jer su verovali da boravak na tom mestu i molitva moguda izlečekožna oboljenja, naročitoona najteža poput gube odnosno lepre.Na osnovu toga, vidi se da sadržaj serije prati autentičnost lokacije ali i tradicije koje se vekovima pripovedaju o ovom mestu.BONUS VIDEO:

ZLOGLASNI "ZABRAN" STVARNO POSTOJAO: Ruševine kriju istoriju

Ваш коментар

Топ коментари

srdjan