VASKRŠNJA POSLANICA PATRIJARHA: Gospod bio i sa našim precima

Molimo se i za mir u Ukrajini, za prestanak stradanja i sukobljavanja jednoverne i jednokrvne braće,dodao je patrijarh. Apelujemo da se napredak društva, a pre svega narodna prosveta i kultura, grade na jevanđelskim temeljima, na kojima su i nastale, istakao je poglavar SPC i ukazao: samo onda kada je Hristos na prvom mestu, sve će biti na svom mestu.Porfirije, po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve, sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav:Hristos vaskrse!I ušavši u grob, videše mladića obučenau belu haljinu gde sedi sa desne strane i uplašiše se.A on im reče: Ne plašite se! Isusa tražiteNazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde;evo mesta gde ga položiše (Mk 16, 5 &ndash; 6).Radujemo se danas, draga duhovna deco naša, radujemo se i proslavljamo Praznik nad praznicima, Vaskrsenje Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista iz mrtvih.Radujemo se i proslavljamo zato što smo, kao nekada žene mironosice, čuli reči anđela: &quot;Ne plašite se!&rdquo;Radujemo se i proslavljamo Vaskrsenje Gospoda Hrista jer nam više od osam stoleća Beli anđeo sa freske u Mileševi Svetoga Save pokazuje na prazan grob i govori: &quot;Ustade, nije ovde!&rdquo;Radujemo se jer nas uprkos svim prilikama i neprilikama prate krupne i mirne raške oči Belog anđela &ndash; najlepše, najvoljenije i najslavnije freske stvorene u našem rodu &ndash; govoreći nam da Isus Nazarećanin, na krst Raspeti, ustade iz groba.Radujemo se i proslavljamo Hristovo Vaskrsenje jer &quot;Otac blagoizvoli da se u NJemu nastani sva punoća i da kroz NJega izmiri sve sa Sobom&hellip;, i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima&rdquo; (Kol 1, 19 &ndash; 20).Radujemo se i proslavljamo pobedu nad pobedama, jer se u Raspetome i Vaskrslome od ropstva smrti &ndash; kojoj se kroz greh pokorila &ndash; sastavlja, spasena, svekolika tvar!Radujemo se i proslavljamo Vaskrsenje Gospoda Hrista jer, čineći to, dobijamo zalog sopstvene pobede nad okovima smrti i svetu blagovestimo radost života!Foto: ProfimediaTo je, braćo i sestre, vera Crkve Pravoslavne koju nam otkriva mileševski Beli anđeo, pokazujući nam prazan grob Hristov, uz poruku: &quot;Ne plašite se!&rdquo; Bog je te reči ohrabrenja govorio u najrazličitijim okolnostima pojedinačnih i narodnih iskušenja, raspeća i nevolja. &quot;Budite slobodni i hrabri, i ne bojte se i ne plašite se&hellip;, jer Gospod Bog tvoj ide s tobom, neće odstupiti od tebe, niti će te ostaviti&rdquo;, govorio je Izrailju preko Mojsija (Ponz 31, 6).I ponovio je to Novom Izrailju kroz Jedinorodnoga Sina Koji je čudesno, hodeći po talasima, prišao lađi sa apostolima i umirio uzburkano more: &quot;Ne bojte se, ja sam, ne plašite se!&rdquo; (Mk 6, 50). U najstrašnijem trenutku života jednog starešine jevrejske sinagoge, koji se zvao Jair i kome je kći umirala, Gospod Isus Hristos je, takođe, rekao: &quot;Ne boj se! Samo veruj!&rdquo; Jer, vera koja prožima i osmišljava životni put, koja sokovima blagodatne snage hrani svekoliko ljudsko biće, uistinu može sve.To nam najbolje pokazuje jevanđelska povest o neiscrpnoj veri i poverenju u Hrista četvorice ljudi koji su namerili da učine sve što je njima bilo moguće kako bi Bog učinio ono što je ljudima nemoguće, tojest čudo, i iscelio njihovog neverujućeg bolesnog prijatelja.Nikakva spoljašnja prepreka nije mogla da ih zaustavi u njihovoj nameri da oduzetog prinesu Hristu (Mk 2, 1 &ndash; 5). NJihova je vera bila tolika da su zbog nemogućnosti da Gospodu priđu od mnoštva sveta okupljenog oko kuće u kojoj je On lečio ljude, bolesnika Hristu prineli razgradivši krov i spustivši ga. Svi ovi događaji potvrđuju snagu zajedničkog podviga, snagu molitve Crkve.Vera nekoliko ljudi koji imaju poverenje u Hrista jeste sila koja pomaže i onima slabašnima u veri, a ponekad i onima koji vere nemaju. Upravo zbog snažne vere u NJega, u NJegovu ljubav i konačni sud, Vaskrsli Gospod je bio i sa našim precima kada su padali i ponovo ustajali, kada su tugovali i radovali se, kada su seobama po svetskim bespućima, raspinjani i uranjani u istorije drugih naroda.Setimo se, draga deco duhovna, biblijske povesti o Sodomu i Gomoru. Nasuprot pustinji oko Mrtvog mora, ti gradovi su u navodnjenoj i zelenoj jordanskoj dolini imali obličje rajskih staništa.Međutim, ta napredna i privlačna civilizacija bila je daleko od rajske. Žitelji ovih gradova bili su ogrezli u bestidan život, stran čovekovoj bogolikosti i mrzak Bogu.Gospod je najavio da će uništiti ove gradove kako njihova močvara greha ne bi progutala ostale ljude. &quot;Hoćeš pogubiti i pravednoga s nepravednim?&rdquo; &ndash; vapio je pravedni praotac Avraam i Gospoda molio da ove gradove poštedi ako u njima nađe bar pedeset pravednika. Ali kada ni deset pravednih duša nije pronašao u njima, Gospod je Sodom i Gomor predao razorenju i propasti.Biblijska istina o Sodomu i Gomoru važi i danas. Ekonomski i svaki drugi napredak je svakako važan za društva u kojima naš narod živi, ali je neuporedivo važnije duhovno zdravlje našeg naroda, ona snažna, saborna vera u Gospoda Raspetoga i Vaskrsloga koja osmišljava naše svekoliko narodno biće. Od vere u Vaskrsenje Hristovo i Jevanđelje NJegovo zavise naše životne vrednosti, kultura, etos, identitet.Hristos je verom četvorice iscelio onoga koji je usled greha bio duhovno i telesno paralizovan. Gospod bi spasao i Sodom i Gomor da je imao na koga da se osloni, da je bilo ljudi koji bi, poput one četvorice u Jevanđelju, bili spremni da snagom vere i poverenja u Hrista, snagom molitve, pomognu svom prijatelju.Ovim primerima Vaskrsli Gospod nas kroz usta Crkve podseća da su naša životna pregnuća blagoslovena i plodotvorna samo ako su utemeljena na zajedničkoj veri i svemu što iz nje izvire, na molitvi i podvigu, na ljubavi i nadi.Samo onda kada je Hristos na prvom mestu, sve će biti na svom mestu. Bez toga su sva naša stremljenja uzaludna. &quot;Ako Gospod (na temeljima vere) ne bude gradio dom, uzalud se muče koji ga grade; ako Gospod (na temeljima vere) ne bude čuvao grad, uzalud ne spava stražar&rdquo; (Ps 127, 1) &ndash; pevao je car David.Znali su to i kroz istoriju svojim životima i stradanjima posvedočili mnogi pravednici, razumevši snagu vere i stvarnost Božjeg prisustva u svetu. Samo ukoliko imamo snažnu veru i molitvu, istinsko pokajanje i jevanđelske vrline, Bog će biti sa nama i imaće kome da pomogne, kako je govorio blaženopočivši patrijarh Pavle.I kao što su nas snaga vere i molitve naših pravednih predaka i otaca provele kroz tesnace istorije, tako je potrebno da i danas, u svim pregnućima, poslušamo glas Crkve, glas Gospodnji: ujedinimo i umnogostručimo molitve za mir, za očuvanje Kosova i Metohije u Srbiji, za očuvanje naših svetinja. Ujedinimo i umnogostručimo svoje molitve za život u miru našeg naroda svuda, da se naša ili bilo čija stradanja ne ponove.Znajte da je molitva verujućeg naroda za mir, molitva Crkve za mir, jača od svakog oružja. Arhijereji i verni narod Srpske Pravoslavne Crkve, čije prvo ime jeste Pećka Patrijaršija, čvrsto i nepromenljivo su na stanovištu da je otuđenje Kosova i Metohije od države Srbije, posredno ili neposredno,de factoilide iure, neprihvatljivo.Molimo se Spasitelju i zalažemo za zajednički život, u međusobnom poštovanju i razumevanju sa kosovsko-metohijskim Albancima, jer ako u našim dušama ima mesta i za jedne i za druge, biće i na Kosovu i Metohiji mesta za sve. Znamo i to da u našem narodu i danas ima dovoljno vere, dovoljno molitve i pravednosti, da sačuva i nas i sve oko nas i u vremenima koja dolaze.Stoga danas mi, arhijereji Pećke i Beogradsko-karlovačke Patrijaršije, odnosno Srpske Pravoslavne Crkve, apelujemo da se napredak društva, a pre svega narodna prosveta i kultura, grade na jevanđelskim temeljima, na kojima su i nastale. Posebno pozivamo na očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma na kojima je izgrađena srpska kultura.Apelujemo da se normira upotreba ćiriličnog pisma u javnom prostoru, kao i da se obustavi nasilje nad srpskim jezikom i ukinu odredbe zakon&acirc; koji to nasilje nameću, naročito kroz protivustavni zakon koji nameće takozvani rodno osetljivi jezik iza koga se krije borba protiv braka i porodice kao bogoustanovljenih svetinja i prirodnih oblika čovekovog ličnog i sabornog života.Na jevanđelskim temeljima smo gradili i izgradili svoj način života, svoj etos, svoj sistem vrednosti, u kome su brak i porodica, zasnovani na ljubavi prema Bogu i na međusobnoj ljubavi, pretpostavka sklada u životu naroda, društva i države.Draga čeda Svetosavske Crkve, molimo se i za mir u Ukrajini, za prestanak stradanja i sukobljavanja jednoverne i jednokrvne braće, da neprijateljstvo i mržnju zamene prijateljstvo i ljubav. Danas se Vaskrslom Gospodu posebno molimo za Ukrajinsku Pravoslavnu Crkvu, njenu jerarhiju i njen verni narod, koji su izloženi nepravdi, nasilju i progonu.Svi mi zajedno, i kada stradamo i kada se radujemo, draga braćo i sestre, nikada ne smemo da zaboravimo činjenicu da je konačni odgovor i ključ života u Hristovim rečima: &quot;Ovo sam vam kazao da u meni mir imate. U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet&rdquo; (Jn 16, 33). Stoga svi zajedno, sa anđelima, pojmo pesmu pobednuHristos vaskrse iz mrtvih,smrću smrt porazivšii onima koji su u grobovimaživot darovavši.Srećan, čestit i blagosloven Praznik želimo svemu našem vernom narodu, svima koji čuju reči Belog anđela: &quot;Ne plašite se! Isusa tražite Nazarećanina, raspetoga. Ustade, nije ovde&rdquo;. Gde god da se danas bilo ko od nas nalazi, pozdravljamo se pozdravom večne radosti:Hristos vaskrse!BONUS VIDEO: Oro se vije kraj manastiraZa još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

VASKRŠNJA POSLANICA PATRIJARHA: Gospod bio i sa našim precima

Ваш коментар

Нема коментара