TRI BRATA STREPE OD KRVNE OSVETE: Nikada nisu izašli iz kuće

Da krvna osveta nije stvar prošlosti ni u 21. veku dokazuje priča koja se u medijima pojavila pre 10 godina, a ticala se albanske braće koji su bili žrtve.Tada je svet obišla priča o troje abanske dece iz sela Bardhaj, oko 100 kilometara udaljenog od prestonice Tirane. Zefi (tada je imao 12), Marsel (tada7) i Marselo (tada 9), od rođenja nikada nisu izašla iz kuće, iz straha da će biti ubijeni u krvnoj osveti, pisao je Blic. Učiteljica je nekolikoputa nedeljno dolazila u kuću da im održi nastavu.Deset godina kasnije, u medijima nema izveštaja o tome kako izgleda život, sada već odraslih mladića i devojke. Ali, to nas vraća na ovu temu, koja živi punim plućima u krajevima poput Albanije.Ova braća tada su bila samo troje od oko 900 albanske dece koja čitavog života moraju da se kriju zbog starog albanskog običajnog prava, poznatog kao - &quot;kanun&quot;.Srednjevekovni običaj &quot;kanun&quot; porodici ubijene osobe daje pravo na krvnu osvetu, odnosno dopušta da nekažnjeno ubije ubicu ili bilo kojeg muškog člana njegove porodice, što se često nastavlja sve dok se među sobom ne pobiju svi muški članovi obe porodice.Iako &quot;kanun&quot; formalno zabranjuje ubijanje žena, dece i staraca, to se u praksi često nije poštovalo, naročito kada su u pitanju muška deca pa su ponekad i čitave porodice osuđene na kućni pritvor.Pod komunističnom vlašću ovaj običaj je bio praktično iskorenjen, ali sa povratkom demokratije vratio se i on.Krvna osvetaje dvehiljaditih toliko &quot;živela&quot;, da je albansko ministarstvo prosvete organizovalo učitelje koju su ovu decu posećivali tri puta nedeljno i držali im časove kako bi deca dobila barem osnovno obrazovanje.I svetski mediji pisali su o ovom fenomenu.&quot;Život mi je ugrožen zbog onog što je učinio moj otac&quot;No, ovo nije jedina priča koja je završila u medijima. Nekoliko godina kasnije snimljena je reportaža o momku koji je u zatočeništvu zbog greha svog oca.- Moj otac je ubio čoveka tokom tuče na poslu. Od tada ne izlazim iz kuće jer mi je životu u opasnosti - ispričao je Ahmet za medije, koji je tada imao 18. godina.U video reportaži on opisuje kako robija u kući svog dede, a samo je jedan od 800 dece u zemlji koja su živela istu sudbinu.(Blic)BONUS VIDEO:

TRI BRATA STREPE OD KRVNE OSVETE: Nikada nisu izašli iz kuće

Ваш коментар

Топ коментари

Max

Petar