ДЕДА ЂОРЂЕ СЛАВИ 95. РОЂЕНДАН: Имам још само једну жељу

Да сте нам живи и здрави, па да славите и 100. рођендан, овако смодеда Ђорђу Михаиловићу, легендарном чувару српског војничког гробља на Зејтинлику, честитали 95. рођендан!Још 1. маја давне 1928. рођен је Ђорђе, који ће од корова и од заборава шест деценија чувати гробове српских јунака.Трећа је мушка глава ове српске породице из Црне Горе која више од 100 година задужује Србију и Србе.Човек који је постао наша икона од лане дане проводи у свом дому, у родном Солуну. Не скидајући српску војничку униформу и, подразумева се, шајкачу, деда Ђорђе је уз своју вољену Фотини окружен и симболима српства, одличјима, плакетама...Позив српских медија деда Ђорђедочекао јерадостан и захвалан што није заборављен. Али уз бреме дубоке старости, разговор телефоном је ипак за деду Ђорђа превелики напор. У помоћ нам прискаче дивна Олга Тасић, која сада заједно са Крстимиром Цопасом, у ком тече и српска крв, ради оно што је дека Ђорђе чинио деценијама - чува славне српске гробове и угошћава потомке и поклонике.- Захваљујем пуно на честитки - најпре вели деда Ђорђе.То што ова часна старина носи у крви не да се научити, не може се одглумити. С тим се рађа. Још му је деда Саво из Грбља у Боки Которској узео пушку и добровољно кренуо са српском војском.Превалио је и Албанску голготу и Солунски фронт. Судбина му намењује да скупља кости хиљаде српских војника. И кад се, коначно, Велики рат окончао, остао је у Солуну да на Зејтинлику чува ове свете гробове, где и сам почива. У години кад Саво умире, рађа се Ђорђе.Прве кораке правио је међу седам и по хиљада гробова, памтећи имена уклесана на белим крстовима, на мермерним плочама... Гледао је од оца Ђура шта значи бити Србин и како се чува српство у туђини.- Историја породице Михаиловић почиње са мојим дедом, који по завршетку рата остаје овде, у Солуну. Деда Саво био је први чувар Зејтинлика, па затим мој отац и онда ја. Цео живот сам провео на гробљу - прича нам дека Ђорђе.Од 1961, по смрти оца, и сам је постао чувар гробља.- Долазили су војници - ветерани рата да запале свеће својим страдалим друговима, браћи, кумовима... Касније, како су године пролазиле, а они поумирали, почели су да долазе њихови потомци - прича старина.Равно 61 годину деда Ђорђе је дочекивао и испраћао Србе. Под маслином, с увек пуном чашицом ракије за сваког ко дође.Најпре да се попије за покој душе јунака, па за здравље њихових потомака. Седећи за сточићем у хладу рецитовао је јуначке стихове.А иза, из зеленила, милеле су корњачице...- Свих ових година поштовали су ме сви - Србија, наш конзулат овде у Солуну и сви наши људи који обилазе гробље. Сада ми дани пролазе мирно, породично. Здравље и године ми не дају другде до да будем код куће.Сада ми је важно да вам кажем нешто. То причам толике године и то сви треба да знају- најбитнија је наша домовина, наша Србија! - истиче деда Ђорђе.ЧЕСТИТКЕ И ПОКЛОНИ-Како су вас заветовали ђед Саво и отац Ђуро - да чврсто држите заставу, јер док држите заставу, држи и она вас - тако и ми Срби желимо још дуго да се држимо вас и вашег предања о величанственом доприносу нашег српског народа у Великом рату- написао је, између осталог,Никола Селаковић, министар за рад, борачка и социјална питања у честитки чика Ђорђу, како га зове.Поклон су спремили и они за које деда Ђорђе рече да га све ове године поштују - запослени у конзулату са конзулком Јасмином Милачић на челу, као и сви са Зејтинлика. Сви они ће макар накратко обићи свог вољеног деда Ђорђа на рођендан.Жал му је што Михаиловићи више неће &#39;одити поред јунака. Сина, како прича, бог му не даде. Ћерка је ту, али за посао чувара, вели, треба мушка снага.Али међ&#39; јунацима почивају Михаиловићи. И зато само једно моли.-Овде на гробљу, поред наших војника, крај којих смо сви године провели, сахрањени су ми и деда и отац. Сад само једну жељу имам- да будем сахрањен ту, поред њих, међу нашим војницима. И обавезно да ме сахране у нашој, српској униформи, у којој сам цео живот провео. Надам се да ће ми Србија ту жељу испунити, то јој остављам у аманет - вели деда Ђорђе.Срећан је што ће га сада Србија чути и видети. Срећан је што зна да није заборављен, да је поштован...- Хвала што сте ме саслушали. Надам се да ћете доћи на Зејтинлик. Позивам вас на ракију и чувено слатко од поморанџе моје супруге Фотини.И да, пошаљите ми примерак новина кад објавите - казује нам деда Ђорђе.До виђења на Зејтинлику... У здрављу...(Курир)БОНУС ВИДЕО:

ДЕДА ЂОРЂЕ СЛАВИ 95. РОЂЕНДАН: Имам још само једну жељу

Ваш коментар

Топ коментари

Vesna