ДАНАС ЈЕ ЂУРЂЕВДАН: Крсна слава многих православних породица

Ђурђевдан је празник који се сматра за границу између зиме и лета, везано за овај дан постоје обичаји који су се поштовали од давнина, а практикују се и данас за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.Ђурђевдан је празник са јако много народних обичаја, али и магијских радњи које су нам остале од паганских прекада, везаних за заштиту, здравље и плодност.Фото: СПЦОбичаји и веровања српског народа везана за Ђурђевдан су у народу свакако постојали и пре него што је примљено хришћанство. Свети Ђорђе је својим празником свакако заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и улазне вратнице и капије. Ово се чини да би година и дом били берићетни, да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору! Понегде је обичај да се ово кићење зеленилом врши на сам Ђурђевдан пре зоре.Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре како би заштитили себе и село. Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама да би се сачували од града. Обичаји везани за Ђурђевдан се врше пре изласка сунца, и то често на реци.Жене и девојке донесу увече кући &quot;омаје&quot; тј. воде са воденичког кола, а у новије време са извора или чак и чесме ван куће, с намером да се од њих свако зло и прљавштина отресе и отпадне, као омаја од кола и невоља отече од њих као вода од извора! У ту воду ставе различитог биља а нарочито селена, да преноћи, па се ујутру њом умивају да &quot;сперу&quot; невољу.Веровало се да ако је на Ђурђевдан ведро да ће бити плодна година, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша да ће лето бити сушно. Каже се у Србији да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем &quot;да буду напредни као врба&quot;, ките здравцем &quot;да буду здрави као здравац&quot;, копривом &quot;да коприва опече болести са њим&quot;, и селеном &quot;да им душа мирише као селен&quot;.БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&amp;

ДАНАС ЈЕ ЂУРЂЕВДАН: Крсна слава многих православних породица

Ваш коментар

Нема коментара