САМО ТИ СИНЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО: Славимо Вукашина Јасеновачког

Светог мученика Вукашина, који је страдао у логору у Јасеновцу, српски народ поштује као новомученика. Његова фреска насликана је у манастиру Светог Арханђела Гаврила у Земуну. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора српске православне цркве, 1998 године, Вукашин из Клепаца, као исповедник унет је у Именослов Српске православне цркве. Тим чином канонизован је у светитеља, добивши име Свети Новомученик Вукашин, који се слави 29 маја.Према сведочењу из 1970. године неуропсихијатра Неда Зеца, који је такође био заточен у Јасеновцу, Мандрапу је издвојио хрватски усташа, који се презивао Фригановић (име Јосип или Миле), који је посматрао његово стоичко понашање током дана принудног рада и клања затвореника ноћу.У личној исповести лекару, усташа Фригановић је открио детаље Вукашинове смрти, што је коначно довело до неподношљивог осећања кривице, а последично и до лудила.Фригановић је испричао доктору Зецу о свом доживљају током клања:Фото: Принтскрин&quot;Фрањевац Перо Брзица, Анте Зринушић, Шипка и ја смо се кладили ко ће те ноћи поклати више заробљеника. Почело је убијање и већ после сат времена ја сам заклао много више од њих. Чинило ми се да сам на седмом небу. Никада у животу нисам осетио такво блаженство. И већ после неколико сати заклао сам 1.100 људи, док су остали успели да убију само по 300 до 400. А онда, када сам доживљавао највећи занос, приметио сам једног старијег сељака како стоји и мирно и спокојно гледа како кољем своје жртве и оне умиру у највећој муци. Тај његов поглед ме је потресао: усред највећег заноса одједном сам се укочио и неко време нисам могао да направим ни један покрет. И онда сам пришао њему и сазнао да је то неки Вукашин [Мандрапа] из села Клепци код Чапљине чија је цела породица побијена, а који је послат у Јасеновац након што је радио у шумама. Говорио је то са несхватљивим миром који ме је више погађао него страшни крици око нас. Одједном сам осетио жељу да најбруталнијим мучењем пореметим његов мир и да кроз његову патњу вратим свој занос и наставим да уживам у наношењу бола.Издвојио сам га и посео на балван. Наредио сам му да повиче: &bdquo;Живео Поглавник (фирер) Павелић!&ldquo;, или ћу му одсећи уво. Вукашин је ћутао. Откинуо сам му уво. Није рекао ни реч. Још једном сам му рекао да викне &bdquo;Живео Павелић!&ldquo; или ћу му откинути и друго уво. Откинуо сам друго уво. &bdquo;Вичи: &bdquo;Живео Павелић!&ldquo;, или ћу ти откинути нос.&ldquo; И када сам му по четврти пут наредио да викне &bdquo;Живео Павелић!&ldquo; и запретио да ће му ножем извадити срце, погледао је на мене, односно некако кроз мене и преко мене у неизвесност и полако рекао: &bdquo;Ради свој посао, дете.&ldquo; После тога су ме ове његове речи потпуно збуниле. Укочио сам се, ишчупао му очи, истргао срце, пререзао му гркљан од уха до уха и бацио га у јаму. Али онда се нешто сломило у мени и више нисам могао да убијам те ноћи.&quot;БОНУС ВИДЕО:

САМО ТИ СИНЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО: Славимо Вукашина Јасеновачког

Ваш коментар

Топ коментари

Predrag

Mirko

mirko

Dučić

jebo vas