NEĆE MOĆI: Talibani hoće da zabrane drogu - evo zašto neće uspeti (VIDEO)

Biće to prvi put u proteklih 20 godina da ova biljka, sirovi sastojak opijuma i heroina, raste slobodno, bez uplitanja američkih i koalicionih snaga.Kontrola sadnje maka sada je u rukama novih vladara Avganistana, talibana, koji su godinama koristili ovu biljku da bi finansirali svoju pobunu, zacementiravši tako dugogodišnju poziciju zemlje kao vodećeg svetskog proizvođača opijuma.Talibani su nedavno obećali da će zabraniti proizvodnju i prodaju droga, ali je odustajanje od trgovine opijumom gotovo nemoguće, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi Avganistan i činjenicu da je mak jedini izvor prihoda za ogromhu i siromašnu ruralnu populaciju.Na svom vrhuncu 2017. godine, godišnja proizvodnja opijuma bila je procenjena na nekih 1,4 milijarde dolara, odnosno 7,4 posto BDP-a Avganistana, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Taj brojka se survala na 400 miliona, odnosno dva procenta BDP-a 2020. godine zbog pada cene narkotika pod prilivom sintetičkih droga i metamfetamina.Mak je i pored toga jedini pouzdani izvor prihoda za farmere u zemlji koju su decenije ratovanja opustošile. Što nestabilniji bude Avganistan, to će mak sve više saditi ljudi koji nemaju drugi način da obezbede sebi negu sigurnost u starosti.- LJudi koj ga gaje su najčešće najsiromašniji -rekla je Los Anđeles tajmsu Angela Me, istraživač UN-ove kancelarije za drogu i kriminal i procenila da je udeo Avganistana na globalnom tržištu opijuma veći od 80 procenata.Sami talibani dobro znaju koliko je zabrana proizvodnje opijuma nemoguća. Prvi put kada su vladali Avganistanom, zabranili su uzgoj maka 2000. godine, uništili 90 posto zasada i srezali za dve trećine snabdevanje sveta heroinom.Ta odluka gurnula je farmere u ogromne dugove, dovela do velike krize i nezaposlenosti i uzdrmala podršku koju su talibani u ovim delovima zemlje, nakon što su ih Amerikanci srušili sa vlasti 2001.Stručnjaci smatraju da novim proglasom protiv narkotika, talibani pokušavaju da ubede svet da više nisu zemlja parija i da su prikladni za dobijanje međunarodne pomoći u trenutku kada je zemlja na ivici katastrofe.Lokalna valuta, afgani, mogla bi uskoro da propadne, budući da više nema redovnih ulaganja američkih dolara u Centralnu banku Avganistana. Talibanima je takođe zatvoren pristup milijardama razvojne pomoći.- Droga će najverovatnije poslužiti kao džoker u pregovorima sa međunarodnim igračima - rekao je DŽonatan Gudhand, ekspert za globalnu trgovinu narkoticima sa Londonskog univerziteta, i opisao talibane kao grupu uhvaćenu između stranih i domaćih pritisaka.- Ako talibani stvarno pokušaju da uvedu drakonske mere borbe protiv narkotika, potkopaće poverenje svojih ljudi i pogoršaće humanitarnu i razvojnu krizu koja trenutno pogađa veći deo populacije - rekao je on.Sa istim problemom susrele su se i američke i savezničke snage prilikom pokušaja da obnove Avganistan posle pada talibana pre 20 godina. Borba protiv droge često je ostavljana po strani dok su se borili protiv Al Kaide i drugih terorističkih mreža. Da bi se izborili sa militantima, američke snage i zvaničnici su često morali da traže pomoć plemenskih lidera umešanih u trgovinu opijumom. Vojni komandanti nisu bili voljni da uništavaju useve maka iz straha da će razbesneti te iste farmere i lidere čiju su pomoć tražili.Kada su i probali da se pozabave problemom narkotika, korupcija, loši planovi i još lošija izvedba su najčešće dovodili do propasti tih akcija, navodi se u izveštaju iz 2018. koji je podneo američki specijalni inspektor za rekonstrukciju Avganistana.Britanska operacija iz 2002. koja je podrazumevala plaćanje farmerima za uništena polja, samo je dovela do toga da se zasade nova jer su farmeri shvatili da mogu i da prave opijum i da profitiraju od uništavanja preostalih polja.Petnaest godina kasnije, SAD su pokrenule skupu operaciju vazdušnih napada na laboratorije droge koja nije dovela do prekida u proizvodnji opijuma jer su se nove sklepane &quot;fabrike&quot; pojavljivale na drugom mestu u roku od jednog dana.Dodatni problem su bili avganistanski zvaničnici koji su primali mito, a neki su čak i učestvovali u krijumčarenju. Agenti američke agencije za borbu protiv narkotika DEA pronašli su 2005. godine oko 10 tona opijuma sakrivenih u kancelariji guvernera provincije Helmand, srcu avganistanskog pojasa maka.Sjedinjene Države su potrošile gotovo 9 miliona dolara u periodu između 2002. i 2017. kako bi zaustavili trgovinu opijumom u Avganistanu. Umesto da opadne, broj polja maka u tom periodu se utrostručio.- Uprkos ovoj investiciji, proizvodnja i trgovina drogom samo se bolje učvrstila - navodi se u izveštaju specijalnog isnpektora.Kampanja borbe protiv narkotika vođena je idejom da talibani pune džepove novcem od prodaje opijuma. Prema jednoj američkoj proceni, talibani su trgovinom narkoticima u Helmandu ostvarivali čak 60 posto svojih prihoda.Stručnjaci, međutim, kažu da su te brojke preterane. Talibani se više oslanjaju na oporezivanje obične robe poput goriva i cigareta nego na oporezivanje narkotika. Veruje se da su 2011. ti porezi na krijumčarenu robu donosili više novca talibanima od poreza na prodaju opijuma.Stručnjaci kažu da je to važna činjenica koju ne treba zanemariti i da nije u redu kritivi talibane za trgovinu drogom a potpuno ignorisati slabu vladu, siromaštvo i lošu bezbednosnu situaciju što su glavni razlozi zbog kojih se farmeri okreću uzgoju maka.- Zavisnost talibana od narko prihoda je preterana -kaže Gudhand.- Droga je očigledno doprinela ratnom kovčegu talibana, uz oporezivanje krijumčarene robe koja je na kraju bila važnija od droge, dodao je on.Zabrana gajenja maka mogla bi da ima i posledice na globalno tržište narkotika koje je već uzdrmano prošlogodišnjim pučom na Mjanmaru, drugom najvećem proizvođaču opijuma na svetu.Odsustvo avganistanskog opijuma i heroina, čiji su krajnji korisnici mahom ljudi u Evropi, Africi i Kanadi ali ne i u SAD, moglo bi da pruži prostor pojavi izuzetno potentnih sintetičkih opijata poput fentanila iz Kine i Indije, koje krijumčari više vole jer su lakši za prenos. Ta droga je već prisutna i popularna u Severnoj Americi.- Ako Avganistan i talibani ostanu pri zabrani, brzo bi mogli da se nađu bez tržišta u Evropi&quot;, kaže Vanda Felbab-Braun, saradnik Brukings instituta. &quot;Druge zemlje bi lako mogle da se prebace na sintetiku iz Kine i Indije. Sintetični opiodi su mnogo opasniji. Heroin je ovde manje zlo.Felbab-Braun kaže da postoji presedan kada je reč o zemlji koja je iskorenila trgovinu opijumom: Tajland. Krajem 1980ih, ova zemlja je uspela da smanji prozvodnju opijuma tako što je farmerima koji su gajili mak ponudila druge poslove. Ponavljanje te formule bile teško u Avganistanu. Tajland je imao prednost mirne, industrijalizovane ekonomije i mnogo je manje proizvodio opijum od Avganistana.Biće neverovatno teško osloboditi Avganistan opijuma, kaže Felbab-Braun.- Čak i pod pretpostavkom da zemlja ostane stabilna i ne sklizne u građanski rat i dobije značajnu međunarodnu podršku, i dalje će biti potrebne decenije da se Avganistan skine sa maka - rekla je ona.Nekog uspeha je ipak bilo. Vital Karoši, direktor poljoprivrednih programa pri humanitarnoj organizaciji Mersi korps, kaže da je njegova grupa ubedila hiljade avganistanskih farmera da batale uzgoj maka i okrenu se vrednim alternativama poput badema, pistaća i šafrana.Kaže da je to bio naporan i težak posao jer većina farmera nije znala da gaji ništa drugo osim maka. Neki su koristili premalo vode, drugi previše. Takođe, bilo je teško nadmetati se sa već postojećom infrastrukturom trgovaca opijumom, gde su krijumčari često plaćali farmerima čak 40 posto iznosa za ceo rod unapred. A zarazliku od fensi orašastog voća koje traži i specijalne uslove čuvanja, uzgajivači maka su svoje useve mogli odmah da prodaju.- Farmeri su decenijama obučavani kako da gaje mak - kaže Karoši koji je nedavno uspeo da pobegne iz Kabula u Bangalor.- Već imaju tržište i prihode. Biće potrebne godine vrlo koncentrisanog napora i rada da se prebace na nešto drugo.(Kurir)

NEĆE MOĆI: Talibani hoće da zabrane drogu - evo zašto neće uspeti (VIDEO)

Ваш коментар

Нема коментара