ИРИНА ВУКОТИЋ испричала шта је морала да ради да би успела

Прочитала је вест да јој је драга особа преминула, устајала и пре зоре, импровизовала када јој се гости не појаве, али и схватила да је за себе одабрала прави животни позив.- Овај посао је љубав, изазов, адреналин... На почетку моје каријере на телевизији знало се да прво радиш прилоге, а ја сам се определила за прилоге из области културе и музике. Прилог је максимално могао да траје три минута са све офф-ом, стенд уп-ом, разговором, добрим покривалицама, али то ни тада није била гаранција да ће га уредник емитовати ако не испуњава све услове. Ишло се степеник по степеник и сви смо били велика породица на Трећем каналу, што показују и наша вишегодишња да не кажем вишедеценијска пријатељства. Телевизија ме је научила истрајности, посвећености, доказала ми је да толико пута могу да померим своје границе. Научила ме је да се борим и да када волим заиста могу све, да устанем у четири ујутру и до пола шест будем &quot;нормална&quot;, а спавалица сам да не можете ни да замислите колика, или да у периоду трудноће и мучнина водим програм. Да стегнем срце и прочитам вест да ми је драга особа преминула, да причам 15 минута, не знам ни сама о чему, јер се гост није појавио, да имам подељену пажњу па да упоредо док радим интервју одговарам на поруку која не може да чека.Шта је оно што Вас може да расплаче и како подносите емоције?- Јао баш сам емотивна. Расплачем се и када Искри другарице честитају рођендан певајући песму под прозором нашег стана са тортом коју су саме правиле, расплаче ме некад кад видим однос деке и баке са унуцима, кад ми другарица прича о мами коју је давно изгубила. Баш сам емотивац и то не кријем. Мислим да је дивно показати емоције иако их многи крију плашећи се реакција или разочарања.Школске дане сте провели у Ужицу, колико често се враћате и да ли сте у контакту са старим пријатељима?- Увек се са осмехом сећам школских дана, концерата код хидроцентрале на Ђетињи, много прочитаних књига и откривање нових бендова, јер тада је то био тренд као што је данас Тик Ток. У контакту сам са већином пријатеља, чак имамо, ми из основне школе Вибер групу па се често дописујемо, а моје Ана, Бојана, Ивана и Александра су увек ту у срцу. Можемо да се не видимо по годину дана, а кад се видимо, то је онај осећај кад те неко зна у душу и памти те још из првог основне код учитеља.Искра је већ одрасла, колико Ваших особина у њој препознајете? Да ли и она жели да се попут маме бави јавним послом или има своје идеје?- Она је своја и мислим да је грешка да тражимо себе у својој деци. Треба неговати њихово танано биће и индивидуалност. Она је весела, духовита, креативна, воли глуму, одбојку, језике, сликарство.(Блиц)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

ИРИНА ВУКОТИЋ испричала шта је морала да ради да би успела

Ваш коментар

Нема коментара