ФОРУМ 01: Половина енергије из обновљивих извора

Жели да постигне енергетску независност, да обезбеди најнижу могућу цену енергената за привреду и грађане и - да буде енергетски безбедна. Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић данас је, на &quot;Форуму 01&quot; у организацији Компаније &quot;Новости&quot;, истакла да је задовољавање ова три циља могуће једино уз компромис.О значају едукације, плановима у зеленој транзицији и неопходним корацима на том путу, али и улози државе, бизниса и локалне заједнице у овом подухвату говорили су још и генерални директор компаније НИС Кирил Тјурдењев и градоначелник Чачка Милун Тодоровић.- Енергетика захтева дугорочно планирање - додала је министарка Ђедовић Хандановић. - Почели смо са израдом стратешких докумената. Србија је део европске енергетске уније. То нам намеће одређене обавезе. Интегрисаним националним планом за енергетику и климу дефинисали смо да обновљиви извори енергије (ОИЕ) постану главни домаћи извор електричне енергије са уделом који достиже 45 одсто у производњи електричне енергије у 2030. То је могуће уз улагања у енергију сунца и ветра. Имамо значајне хидроенергетске потенцијале, али је потребно да повећамо енергетску ефикасност и смањимо емисију штетних гасова. Циљ је да је смањимо за 40,4 одсто у односу на ниво из 1990. године. Транзиција мора да буде праведна, да не трпе градови, нити региони. У наредних десет до 15 година потребно је уложити 15 милијарди евра у енергетску инфраструктуру. Енергетика мора да буде приоритет сваке владе у наредних 20 година.Фото: Н. СкендеријаДржава грађане мотивише на штедњу одобравањем попуста на електричну енергију. Истовремено одобравају се значајне субвенције за реновирање приватних и јавних објеката како се топлота не би расипала.Еколошки дугОва тема је у врху приоритета Националне алијансе за локални економски развој.- Одрживи развој је такав развој друштва који расположивим ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући системе и животну средину, чиме се омогућава дугорочно постојање друштва и његовог окружења - напоменуо је Слободан Крстовић, директор Одељења за одрживи развој НАЛЕД. - Наша планета је другог дана августа ове године ушла у еколошки дуг. То значи да смо за првих осам месеци потрошили онолико ресурса колико земља може да обнови током једне године. Веома је важно шта ћемо оставити будућим генерацијама.- Деценијама смо имали веома ниске цене електричне енергије и гаса и као да смо заборавили да водимо рачуна о потрошњи енергије и енергената - додала је Дубравка Ђедовић Хандановић. - Грађани су показали да разумеју озбиљност енергетске кризе, одазвали су се позиву државе за штедњу енергије и сами су дали значајан допринос да прођемо лакше кроз прошлу зиму. Између 36 и 45 одсто купаца месечно је остварило попуст на рачуну за електричну енергију који је у зависности од количине уштеђене енергије износио од 15 до 30 одсто. Држава је подржала грађане субвенцијама које омогућавају не само уштеде већ и мању потрошњу енергије унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима. То је дало резултат, на претходним јавним позивима је око 20.000 домаћинстава имало прилику да спроведе неку од мера енергетске ефикасности. На актуелном јавном позиву учествује 131 локална самоуправа у којој ће домаћинства санирати своје објекте, а укупно око 50.000 домаћинстава у наредних неколико година. За овај програм обезбедили смо 50 милиона долара у сарадњи са Светском банком.Фото: Н. СкендеријаКомпанија НИС своје пословање годинама уназад прилагођава захтевима одрживог развоја. Сваке године едукује хиљаде својих запослених, а кроз пројекте НИС Енергy и НИС Цаллинг, у своје редове доводи најталентованије младе стручњаке - студенте и дипломце. НИС сваке године улаже у одрживе пројекте у градовима и општинама Србије. Ове године је за пројекте у области образовања и науке на располагању 1,2 милиона евра.- Живимо у свету који се стално мења, имамо 12.000 запослених у нашој компанији и само у 2022. години 4.400 људи је прошло обуке разних врста - рекао је Кирил Тјурдењев, генерални директор компаније НИС. - Трећина наших запослених током године је прошла обуке. Покренули смо научноистраживачки центар у Новом Саду. Више од 300 људи сада ради у том нашем центру. То су пре свега геолози. Таленти су покретачи компаније. Свет се стално мења, морате сваког дана нешто ново да научите. Наш циљ и задатак су да дамо могућност да се ово знање преноси, да се људи развијају. Новац није дугорочна мотивација.НИС је од 2009. године уложио 900 милиона евра у заштиту животне средине. Сви процеси у рафинерији су у складу са еколошким захтевима.Фото: Н. Скендерија- За сваки пројекат тражимо решења са најмање негативног утицаја на животну средину - додао је Тјурдењев. - Поседујемо ИППЦ сертификат. Прва смо компанија у Србији са овим сертификатом као доказом да поштујемо све еколошке стандарде, како у Србији, тако и у Европи. Планирамо ветропарк у најскоријој будућности. Имамо и пројекте за соларну енергију, већ смо монтирали много соларних панела на нашим објектима. Захваљујући том пројекту бележимо 600 тона редукције угљен-диоксида годишње. Од 2012. године повећали смо енергетску ефикасност НИС за 33 одсто.Када у компанији говоримо о овим питањима, увек схватамо да сви имамо само једну планету, имамо децу која живе на овој планети. Морате имати на уму будућност наредних покољења, деце, унука...Чачак санирао депонијуНАЈВЕЋА нафтна компанија, кроз програм &quot;Заједници заједно&quot;, сарађује са 13 градова и општина. Међу њима је и Чачак. Овај град сваких седам година дефинише стратегију одрживог развоја. Градоначелник Милун Тодоровић објаснио је да на њој ради читава друштвена заједница, кроз јавну расправу.- Осим стратегије одрживог развоја, оно што јесу основни документи и акти сваке локалне самоуправе јесу плански акти, детаљни урбанистички планови, а највиши је генерални урбанистички план - рекао је Тодоровић. - На понос свих Чачана, донели смо 22 планска акта, мењали смо и допуњавали кроз процедуре јавних увида, а касније и гласали. Тако смо дошли до ситуације да потпуно и комплетно санирамо депонију Превић у Атеници која је километар од центра Чачка. Корак пре тога, кроз плански акт смо дефинисали трансфер-станицу где може да се извезе 33.000 тона отпада годишње из нашег града и то транспортујемо у регионалну депонију Дубоку. То је најсавременији објекат у том региону.То је воз који идеО литијуму се и даље размишља. Упитана шта би потенцијална експлоатација литијума донела Србији, министарка Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да треба да размотримо на који начин можемо да искористимо богатства којим располажемо.- Нове деценије развоја и нови индустријски поредак су пред целим светом у којем ће бити неопходно ослањање на одређене критичне минералне сировине - рекла је министарка енергетике. - Европска комисија је проценила да ће ЕУ тржиште литијумских батерија вредети 250 милијарди евра већ 2025. године, а произвођачи аутомобила и батерија су глобално најавили 1.200 милијарди долара инвестиција у електрификацију до 2030. године. Србија је изузетно богата минералним ресурсима који се налазе и на листи критичних минералних сировина ЕУ. Пројекат &quot;Јадар&quot; смо зауставили пре него што смо имали прилику да видимо резултате Студије о процени утицаја на животну средину. Требало би да размотримо на који начин можемо да искористимо богатства којим располажемо у смислу затварања ланца вредности који би значио фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила. То је воз који ће проћи. Или ћемо ући у њега - или ћемо остати на перону.

ФОРУМ 01: Половина енергије из обновљивих извора

Ваш коментар

Нема коментара