ЗАЧЕЋЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА: Један обичај доноси радост

Ja sam član batstva čiji je svetac zštitnik, Sveti Jovan Krstitelj. Slavimo Začeće Svetog Jovana Krstitelja kao bratstveničku slavu. Ovaj Svetac je personifikacija Boga SATA, Boga Sijača. Ova slava se slavi na dan jesenje ravnodnevnice kada počinju pripreme za jesenju sjetvu. U drevna vremena su žeteoci veoma vodili računa da se poljoprivredne radnje obavljaju u tačno vrijeme i na tačan način. Ako li bi posijali isuviše rano ili isuviše kasno, to sjetva nebi bila uspješna pa tako nebi bilo ni žetve. Tada bi bila glad, bolest i smrt. Oni žeteoci koji bi znali tačno i ispravno odraditi sjetvu bili su u društvu veoma cijenjeni. To su bili prvi sveštenici. Kod njih su dolazili ljudi iz daleka po savjete. Tada nije bilo kalendara a žeteoci su pažljivo posmatrali kretanje nebeskog svoda i bili prvi zvjezdoznanci. Bili su žreci, mogli su vidjeti budućnost. No dans takvih sveštenika u našem narodu odavno već nema. Izgubiše pamet svoju sve gledajući u pinjatu umjeto u nebo. Danas slave obred isuviše kasno. Zaboraviše na jesenju ravnodnevnicu. Pridržavaju se nekakvoga kalendara netačnoga a na nebo ne gledaju. Svaka sjetva im je uzaludna a o žetvi ni pomena nema. Naš se narod sve smanjuje i živi u siromaštvu. Lažni popovi ga vode ka propasti. Nadajmo se da će ipak neko preteći.