BEOGRAD KROZ VREME: Lice prestonice nekada i sad

U godinama s početka 19. veka na pitanje &quot;Gde ćete provesti leto?&quot;, mogao se čuti ovakavodgovor:- Leto ću provesti u sestrinom vinogradu na Zapadnom Vračaru. Tamo ima jedan lep izvor, ispod bresta, u Kamenjaru ispod kuće - ponosno bi izjavio na&scaron; sugrađanin.U dana&scaron;nje vreme, u Kamenjaru nema vi&scaron;evinograda, bunara ibresta. Tamo senalazi jedan od paviljona Medicinskog fakulteta, ispod kog izvor moždajo&scaron; uvektiho &scaron;apuće.&quot;Beograd se pro&scaron;irioi zgusnuo. Sada juri i u visine koje su u onda&scaron;nje vreme bile nazamislive&quot;Za pola vekaudesetostručio sebroj Beograđana, atempo je postao vi&scaron;e nego ubrzan,te je prestonica Srbije danasvelegrad koji vri od ideja i ljudi.Ako se Pariz mogao hvaliti da je &bdquo;grad svetlosti&ldquo;, onda je Beograd sada grad životne radosti.Kroz svoju istoriju koja traje već dve hiljade godina, na&scaron; Beograd preživeo je mnogo toga.Početkom XIXveka bio jesveden na jednu tursku tvrđavu ipalanku.Mnogi turski vojnicidanju su radili kao sakadžije, bozadžije, ba&scaron;tovani, a samo su noću odlazili u tvrđavu.&quot;Eksplozije beogradskog revolucionarnog duharaznele su u paramparčad tursku i habzbur&scaron;ku imperiju&quot;&quot;Pronađi i pozdravi nekog&quot;&Scaron;ezdesetih godina 20. veka Beograd je naglo počeo da se evropeizira.&Scaron;loser Kosta Struz,preko novinatražio je &bdquo;svoje izgubljeno kuče koje se odaziva na ime Muli&ldquo;, au kući gospa &ndash; Stamenke (Karađorđeve kćeri) na mestu gde je sada Gradski Arhiv, Đorđe Đurić držao je antikvarnicu. U isto vreme jedna privatnakompanijaiz Majdanpeka izdavala je&quot;sedam dućana, kasapnicu i dve mehane, jednu uz topionicu, a drugu u Debelom Lugu&quot;.Foto: Arhiva NovostiPismo je iz Beograda u Loznicuputovalo pet dana, kao i pismo iz Londona u Beograd...a jedna novinska vest iz 1851. godinekaže da je Arhijerejski sabor zavr&scaron;io sednice i da je &scaron;abački vladika kolima sa četiri konja &quot;ostavio&quot; Beograd,dok je negotinskiotputovao brodom niz Dunav,a užički &quot;seo na konja i u pratnji svoga pandura odjezdio na dug vi&scaron;ednevni put&quot;.Danas Beogradom i zemljom jure automobili, autobusi,nad njim lete avioni, i mi ne možemo da shvatimo kako su se u Beogradu oko 1900. g. mogli sudariti konjski tramvaj i taljiga&scaron;ka kola ili mlekadžijske čeze i velosipedista.BONUS VIDEO:

BEOGRAD KROZ VREME: Lice prestonice nekada i sad

Ваш коментар

Нема коментара