IZVINITE MOMCI: Dokazano da jajna ćelija bira spermatozod!

&quot;Kada se osećate loše, setite se da ste bili najbrži spermatozoid.&quot; Možda je to i jedna od najpoznatijih fraza kojom pokušavamo sebe ili prijatelje da motivšemo kada nam je teško. Međutim, zahvaljujući nauci sada je poznato da je ova ideja u stvari samo mit, kao i da je uloga jajne ćelija u čitavom procesu oplodnje mnogo veća nego što se ranije verovalo.Foto: Printscreen/YouTube ParentsTeorija je očigledna: ako sve prođe kako treba, kada spermatozoid dođe u kontakt sa jajnom ćelijom i prodre u nju, ona se &quot;gasi&quot;. Na ovaj način, ženski gamet sprečava ulazak drugih spermatozoida i obezbeđuje bezbedan razvoj embriona. Verovatno je na osnovu ovog rasuđivanja i izvedeno verovanje kako unutra ulazi onaj spermatozoid koji je i najbrži.Istina je izgleda ipak drugačija,jajna ćelija je okružena providnim spoljnim slojem po imenu pellucida. On deluje kao odbrambena barijera, koja štiti ćeliju od stranih elemenata i sprečava druge da uđu nakon što spermatozoid prođe kroz nju. Osim toga, membrana u svom sastavu ima niz hemijskih supstanci koji privlače spermatozoide.Međutim, nakon što najbrži trkači stignu do nje u pokušaju da je probiju - oni će vremenom usporiti i prepustiti posao onima koji su se našli iza njih. Drugim rečima, ako uzmemo u obzir da prilikom jedne ejakulacije ima između 20 i 150 miliona spermatozoida po mililitru, prvi milion će se žrtvovati kako bi oslabili membranu.Sada kada je ona dovoljno oslabljena, sperma može da uđe. To znači da se unutra neće naći najbrži, već onaj koji se nađe na tačnom mestu i u pravo vreme ispred membrane. Nakon što je oplodi, jajna ćelija sprečava da drugi spermatozoidi uđu u nju i počinje razvoj embriona.Međutim, studija koju je objavio genetičar DŽozef H. Nado sa Univerziteta u Vašingtonu sada nam otkriva da, ne samo da najbrži spermatozoid ne oplođuju, već i da jajna ćelija igra važnu ulogu prilikom odbabira onoga ko će to i učiniti. Drugim rečima, ženski gamet bira ili odbija spermu koja može da uđe u zavisnosti od kvaliteta DNK koju nosi.Dobar primer slučaja &quot;nenasumične&quot; selekcije od strane jajne ćelije je jedan od eksperimenata koji je H. Nado izveo sa glodarima. U prvoj fazi, ovaj naučnik i njegov tim su dodali normalan i izmenjen gen sa mutacijom kod ženki miševa, dok kod mužjaka ništa nije menjao. Rezultat je tačno odgovarao zakonima koje je predložio Mendel: svaki roditelj nosi dve kopije svakog gena, a oplodnja se dešava nasumično.Međutim, u drugoj fazi, muškim miševima je dodao mutirani gen i normalan gen, ali ovog puta je zadržao one normalne kod ženki. Rezultati su ovom prilikom bili zbunjujući: samo 27% miševa je imalo mutantni gen. To jest, do oplodnje nije došlo potpuno nasumično, a zdrave jajne ćelije su odbacile određeni deo sperme sa mutacijom, minimizirajući mogućnost da je potomci prenesu. Poređenja radi, u prvom eksperimentu spermatozoidi nisu pokazivali nikakav selektivni proces.Na ovaj način je potvrđeno da jajna ćelija ima važnu ulogu tokom oplodnje. Iako spermatozoid obavlja dinamički i pokretni deo, očigledno je da će jajna ćelija doneti konačnu odluku tokom oplodnje, birajući DNK koji daje najbolju kombinaciju.BONUS VIDEO:Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

IZVINITE MOMCI: Dokazano da jajna ćelija bira spermatozod!

Ваш коментар

Нема коментара