БАТИНИ КАФАНСКИ ДАНИ Да одвеземо моју Олгу па да се напијемо

Бата је од 1994. године сваки свој рођендан прослављао у Врњачкој Бањи са својим пријатељима, у &quot;Цицином сокачету&quot; који касније, у време манифестације &bdquo;Дани Бате Стојковића&ldquo;, мења име у &quot;Батина кафана&quot;.Фото: Н. Фифић- Волео је највише розе са пуно леда. Дешавало се да у шанку остави камару пара за сваки случај ако се заборави или друштво нема да плати. Волео је да завири у кухињу и много је волео Бању. И после толико година од његовог одласка ми Врњчани који смо га познавали, још увек га неизмерно волимо - причала је Стана Цица Симић, власница кафане.Интересантно је рећи да је у некадашњем хотелу &quot;Звезда&quot; све до Батине смрти, соба 108 од 13. августа увек била слободна за глумца и његову супругу Олгу. Соба у којој је познати глумац одседао касније је рестилизована и опремљена некадашњим намештајем који су донирали његови пријатељи из Врњачке Бање.Бата је највише волео да слуша конобарске приче из Бање, којих је било пуно. Увесељавале су га догодовштине, лукавост и сналажљивост овдашњих конобара, и то у време када Бања кључа од туриста.Фото: Архива Новости, Јутјуб принтскрин/Goran Komnenic- Волео је, рецимо, да слуша како се конобари удварају госпођама. Такве приче су му биле најинтересантније. У кафани је страшно волео музичку прецизност. Дириговао би све време и тако до јутра. Ако неко фалшира он би га поправио, и није давао никоме да за столом запева ако није умео. Пио је искључиво шприцер са розеом. На Гочу смо често кували пасуљ и јели гочки сир и кајмак, и ништа више од тога он не би тражио. Веома често је знао да конобарима остави новац пре осталих, како не би неко од нас платио - сећа се Никола Џамић из Удружења &quot;Данило Бата Стојковић&quot; у Врњачкој Бањи.Амфитеатар у Врњачкој Бањи, који је сваке године централно место учесницима Фестивала филмског сценарија, од 2010. године носи назив по једном од најзначајнијих личности српског глумишта Данилу Бати Стојковићу.У знак сећања на Бату, у Врњачком парку је посађено и &quot;Батино стабло&quot;.Од ове године, у Врњачкој Бањи, испод трибина амфитеатра, отворена је и Меморијална радна соба Данила Бате Стојковића. Тако је јавности постао доступан највреднији део његових личних ствари. Спомен соба на Врњачкој летњој позорници симболизује везе легендарног глумца и најпознатије српске бање.Фото: Јутјуб принтскрин/Ljigav Pa&scaron;kanatРадна соба још се попуњава стварима које је Бања добила од Батиних наследника. Очекује се да буде комплетирана до 16. марта када се обележава две деценије од његове смрти.- Ту је Батина пепељара, његове муштикле, лула и доста његових признања и диплома. Овде је Бата седео, то је била његова радна соба и ту је могао да седне само неко кога он пусти - истиче Џамић.Ту је и једно од две стотине одела &bdquo;господина глумца&ldquo;, како га и данас зову пријатељи из Врњачке Бање. Без обзира на занимање и политичко опредељење, њима су врата његовог дома увек била отворена.Меморијална радна соба Данила Бате Стојковића смештена је на летњој позорници, популарном Врњачком Амфитеатру који од 2010. године носи име легендарног глумца. Поводом двадесет година од његове смрти биће отворена и прва летња школа глуме коју ће водити глумица Нада Блам.Фото: Јутјуб принтскрин/Centar filmФотографије из врњачких кафана, иначе веома ретке, јер их има свега неколико, непроцењиве су за људе који су Бату познавали. Ни њима, а ни њему није било битно да се сликају с њим, већ су само желели да заједно дочекају јутра у кафанама. Тако је и настала позната Батина реченица из Врњачке Бање.- Људи, један сат је иза поноћи. Ајде да одвеземо моју Олгу у хотел, па да се напијемо ко људи - сећа се Џамић.(24 седам)БОНУС ВИДЕО:

БАТИНИ КАФАНСКИ ДАНИ Да одвеземо моју Олгу па да се напијемо

Ваш коментар

Нема коментара